У данашњем свету, у друштву високе технологије и интернет комуникација, уколико немате профил на некој од друштвених мрежа, то је као да не постојите!

Независно од тога да ли сте уживалац Фејсбука, Твитера, Инстаграма или неке друге друштвене мреже, имате могућност виртуелног комуницирања са другим члановима и неизоставно, имате могућност критичког деловања износећи своје ставове и мишљења на многе теме.

Теме које изазивају бурне реакције јавног мњења су многобројне, међу којима су најзаступљенији сексуални скандали познатих личности, хомосексуализам, бизарности и насиље. Иста је прича и на друштвеним мрежама, где велику предност имају најагресивјини “критичари” са веома “бучним” коментарима и статусима.

Међутим, уколико бисте те исте људе питали на улици нешто за потребе видео или аудио анкете, они би вам веома бојажљиво одмахнули главом уз многе изговоре. Једни ће бити у “ужасној журби”, други ће вам рећи да не изгледају лепо да би се сликали, трећи неће бити упућени у оно што желите да их питате и тако редом, имали бисте прилику да се наслушате многих креативних изговора..

Од тематике анкете зависи њен успех и тежина њеног спровођења. Уколико су теме, на пример, из области историје, медицине или географије, само они сигурни у своје знање ће стати испред објектива камере или микрофон диктафона и рећи шта имају. Док ће други журити да “однесу тетки лек”.

С друге стране, ако је тематика у вези са политиком, економијом или неким друштвеним дешавањем, која захтева само изношење става или мишљења, ретко “храбри” ће одлучити да се изразе, док ће друштвемне мреже неизоставно врвети од коментара!

Питање које нам се намеће је: Да ли смо ми лицемерно или само уплашено друштво у којем смелост да се изјаснимо имамо само онда када се наш идентитет не зна?!

– Мислим да није реч о лицемерју, већ о опрезности и страху који је присутан у нашем друштву. Страх од јавног изношења многих ставова се базира на томе што људи не осећају подршку других људи, имају мање личне сигурности и стога им се чини да је једини безбедни вид изражавања ставова и мишљења путем друштвених мрежа. Такође, људи се плаше да би јавним изражавањем себи направили додатне проблеме –  каже наш саговорник, Александар Фатић, председник Српског Удружења за филозофску праксу и додаје да је ситуација у далеко уређенијим државама, као што су Финска, Холандија или Немачка, потпуно другачија.

Александар објашњава да људи у таквим земљама имају мање изражене ставове о друштвеним питањима јер су њихова права у потпуности заштићена па нема места незадовољству и незгодним изјавама.

Иако живимо у земљи у којој постоји велика слобода изражавања, мало људи се одлучи да учествује у јавном изражавању, па многи новинари са великим напором спроводе анкете, посебно оне које пордазујевају тонски или видео запис.

Стога, драги читаоци, ову прилику користимо да вас замолимо да када вас неко од наших колега заустави на улици и љубазно вас замоли да учествујете у анкети, не побегнете главом без обзира. Уз мало вашег стрпљења, помоћићете некоме да брже и квалитетније уради свој посао, а ваше мишљење ће имати далеко већег значаја од мртвог слова на профилу друштвене мреже.

(Телеграф)

Oznake: javnost, društvene mreže, instagram, internet, tviter, fejsbuk