Pročitaj mi članak

„Što se grbo rodi, vrijeme ne ispravi“

0

Sjajan prevod Katonovog pravila koje trenutno najbolje opisuje vašarsku atmosferu otimanja o Rio Tinto. Svega ima, kao u cirkusu i to dobro snabdevenom: fondaških lešinara koji su se svi naprasno setili da mogu da naplate svoju podršku, apolitičnih budućih poslanika, ponosno političnih revolucionara bez principa, stava i ideologije, polupismenih, neukih i nevaspitanih mr dr, raznih logoreičnih darodavaca itd itd. Galerija likova dostojna jednog Balzaka.

Пошто циркус и даље ради и забавља народ, а услед много питања ред је да разјаснимо неке ствари.

Саво Манојловић, нудио нам је да будемо потписници петиције што смо одбили. То је био новембар месец 2020, када је ово већ била јавна ствар. Након нашег одбијања почео је да тражи даље ко би му могао дати легитимитет те како је сам рекао није му био битан правни, односно кривични статус потписника јер му је било важније да уђе у причу. Истовремено ме је контактирала Бојана, наводно одвојено да би се на крају испоставило да су то ипак урадили организовано и смишљено и противно наше воље покренули онлајн петицију 11. јануара 2021.

Ту петицију којој се противило локално удружење које је покренуло борбу потписали су многи из еко сектора јер су наједном знали све боље од нас, нека стручна лица итд. Србија и даље нема закон о петицијама. Та петиција је онда предавана више пута, дакле једни те исти потписи. Али је та иста петиција обезбедила сате и сате медијског простора крени-стани мајстору. Осим проблема са математиком и рачунањем потписа, др правних наука, Саво Манојловић има проблем и са разумевањем основних појмова који јесу део његове струке па је тако сирот мислећи да ако не зна он, не зна нико, убеђивао јавност да је мораторијум забрана, а не тек одлагање проблема што одговара и власти и компанији.

На истим западњачким јаслама као и власт, Саво контролише блокаде, замајава људе од којих многи и дан-данас мисле да смо ми Закон о експропријацији добили јуче кад и Саву, маестрално одрађује Закон о референдуму без цензуса за брата по беси – Вучића, фрља се свим могућим релевантним информацијама о пројекту и проблемима, лаже јавно у емисији уживо па га друго локално удружење демантује брже-боље у року од одмах, што им не смета да се ипак друже у парку, а Закон о рударству од силних рефлектора и не види.

У држави која је све само не правна, он би сада да смишља нове законе што је заиста лепо. Можда је требало да се све ове године позабави непостојећим законом о петицијама и чињеницом да ми већ имамо законе, домаће и међународне који да се примењују овог рудника никад не би било. Ни овде нити било где. Дакле, уместо да се захтева поштовање постојећих закона и са њима кривична и материјална одговорност свих учесника, ми у таквој недржави доносимо нове. То се зове заобилажење закона.

Саво сада планира да ипак уђе у политику јер је камповање на Новој С ипак исплативо (ма колико да је уложено), народ се обрадовао спасиоцу иако га Григорије демантује и каже де „не чекамо спасиоца“.

Кад га оставиш да сам смисли и одлучи шта ће да каже ту већ настаје проблем и грађански одушевљени и очарани народ има шта и да чује, ниво обраћања уистину циркуски. Саво, дечаче, де сабери се. Неук је једно али некултуран и неваспитан сасвим друго. Схватисмо захваљујући њему да се од човека ипак никад не може у потпуности направити довољно добар пројекат. Шта ћете, људски фактор, требало је рачунати на то.

Саво, међутим заборавља једну ствар. Да је онај коме се обраћа крајње некултурно и неваспитано (тај део види са родитељима) у помоћ ипак дошао пре њега, да никад ништа није тражио, да никад није урадио ништа по овом питању без консултације са нашим удружењем, да нас никад ничим није увредио нити било какву штету кампањи нанео. Тај човек је Млађан Ђорђевић који је први пут дошао пре протеста на Брезјаку, а онда и на протест. Медији су нас до тог тренутка игнорисали, нико није хтео да извести о овоме док се нису упецали на фору „аааааааа Ђиласов кум Ђиласов кум“ хахаха. Загризли добро и од тада нико више није могао да крије да постоји протест против отварања рудника. Од тог истог Млађана Ђорђевића, онај што се куне у Саву (осим кад лаже јавно) и обрнуто, тражио је новац. О, да. Ви сад мало размишљајте ко је.

Има тога још и са сваким имамо предисторију. Тако је Муфта, пардон Ћута, недавно у некој емисији са црвеном сценографијом изјавио да се за ово сазнало тек кад је Рио Тинто почео да буши у Горњим Недељицама и то у Златковој њиви. Сам Златко каже да никад није бушено у његовој њиви, а у Недељицама се лоле буши од 2004. Чему толика потреба да се о тако баналној ствари лаже? Готово да прелази у патологију и код једног и код другог. Можда да одете да вам то неко погледа.

Како то да будућег народног посланика ни један новинар не пита ништа ван теме Рио Тинто, знају ли ти људи да постоји било који други проблем и да ће можда будући посланик знати нешто да каже на другу тему, кад већ на ову не зна. Рецимо да га као носиоца листе неко приупита да се изјасни поводом сарадње са наци плаћеним војницима девојчице са исте те листе? Неко, било ко?

Као и код ученог Саве, тако и Ћута каже да неће ништа ни о коме ружно да каже, а онда пусти своје ботове да провлаче људе кроз блато као што су мене спаковали у сваку живу странку ове мале Србије, а ја одбих све до једне понуде, па онда зове људе телефоном и вређа и урла, као услов за гостовање у емисијама тражи да ја не будем у истој емисији.

Свега има уистину у овој бувљак атмосфери. То уопште није лоше. Биће информација још, сами се јављају онако како желе да их поздравимо. А имамо чиме.

Као што лепо преведе Валтазар Богишић, „што се грбо роди, вријеме не исправи“, тако и све ове лажи, преваре, неистине, распршиће се кад-тад. Зуб времена издржава само истина. Тешко је бити човек у овом тренутку са толико искушења, али је вредно сваке муке.

„Нико срећан, а нико довољан,
Нико миран, а нико спокојан.
Све се човјек брука са човјеком:
Гледам мајмун себе у зрцало!“

П.П.Његош

P.S. Изгледа да се са овог мог ветровитог рађевског брда ипак боље види.

Ауторка је чланица удружења „Заштитимо Јадар и Рађевину.