Шта све морате да понесете ако ћете се лечити у болници: Сапун, тоалет папир…

11:15 23.10.2023.

Пацијенти који иду на болничко лечење у Србији требало би да понесу спакован кофер, јер осим прибора за личну хигијену, неопходно је да имају свој сапун, купку, влажне марамице, убрусе, тоалет папир, пешкир, пиџаму, папуче, чашу за воду, шољу за кафу, бадемантил, а у појединим клиникама чак и постељину. Хоспитализовани пацијенти у здравственим установама у нашој земљи, носе своју воду и храну, а особље се жали да већ деценијама држава не може или неће да обезбеди топле оброке, униформе и кломпе за медицинаре, који их купују од својих плата, па није ни чудо што за оболеле нема ничега и морају на лечење да вуку тежак пртљаг.

Од здравствене установе у коју пацијент иде на лечење, зависи и шта са собом мора да понесе, како би у пристојним условима провео болничке дане.

Качамак или сладак купус

“Понела сам пиџаму, веш, пешкир, тоалет папир, козметику, папуче. Неке жене су донеле свој бадемантил, а сви обавезно носе убрусе, јер их нема нигде у болници”, каже за Нова.рс Ивана Ђорђевић (42) из Обреновца, која је недавно лежала на једној од клиника Универзитетског клиничког центра Србије (УКЦС).

Такође, на клиникама у Београду, осим прибора за личну хигијену, сапуна, пешкира, веша, пацијенти неретко носе и своју храну.

“Најважније је да свако донесе шта ће да једе, јер ја три ноћи, заједно са још осам жена, нисам спавала због глади. Ти оброци, ем што су неквалитетни, мали су и недовољни да засите одраслу особу, посебно оне који су на терапијама које отварају апетит. Од ћерке сам тражила да ми донесе 10 конзерви сардина, кило парадајза и паприка, упакован хлеб, па чак и једну пљескавицу. Смејала ми се јер каже да ме никад у животу није видела да једем пљескавицу, али појела сам је касније у три залогаја. Сећам се да смо једно јутро имали за доручак качамак, па сам га мењала за сардину са једом женом која га не воли. Имали смо бухтле два пута у два дана, због чега нисмо ишли у тоалет, јер затворе црева. Ујутру бисмо понекад имали јогурт или чај, а кад добијемо клот пасуљ, само се такав служио, олизале бисмо тањир. Иначе сам особа која не бира храну, али оно тамо је страшно. Муж једне младе жене, која је лежала у соби, донео је 10 куваних јаја која је поделила са нама”, прича Јованка С. (58) из Земуна, која се на пролеће ове године лечила на Клиници за неурологију УКЦ Србије.

У појединим клиникама, међутим, задовољни су храном.

“За доручак смо често имали две кришке црног хлеба, малу мармеладу и две коцке маслаца, што је било скроз у реду. За ручак је углавном нешто кувано, рецимо сладак купус, парче шницле и два парчета хлеба, а више од тога не бих ни могла да поједем”, прича Јована М. (45), која је лежала на Клиници за ендокринологију УКЦ Србије.

Туш кабине без завеса

Без сапуна и тоалет папира се српској болници свакако не прилази.

“Тоалет папира, сапуна и убруса нема нигде, ни у траговима. У туш кабини нема завесе, ни ручке да се придрже пацијенти док се туширају, јер једва стоје и отежано се крећу. Чувале смо једна другу, стајале испред кабине док се једна купа, да пазимо да не падне. Такође у болницу сви обавезно носе пиџаму, папуче, купку и обавезно пешкире. Њих смо сушиле тако што их ставимо на сталак од инфузије, јер нисмо имале где друго”, сећа се Јованка.

У болницама широм Србије, ситуација је слична.

“За пацијенте имамо кревет и постељину, чисте услове колико је то могуће, а што се тиче прибора за личну хигијену, спаваћице или пиџаме, то доносе сами. Такође доносе сапун, пешкире, убрусе, влажне марамице јер тога у болницама нема. Поједини пацијенти доносе чак и лекове којих нема у болници, а њима су редовна, обавезна терапија. На гинекологији женама које иду на порођај у салу, дајемо наше спаваћице, а када се врате на одељење, облаче своје. Обавезно је да донесу сапун, купку, пешкир и папуче, јер то болница не обезбеђује”, прича за Нова.рс др Татјана Вешовић, специјалисткиња гинекологије и акушерства у Општој болници у Вршцу.

Нема униформе за особље, ни пиџаме за пацијенте

Она наглашава да српске болнице нису у стању да обезбеде неопходну опрему за запослене, па није чудо што пацијенти морају са собом да носе кофере.

“Отићи ћу у пензију, а да од установе у којој радим током свих ових деценија нисам добила униформу, ни кломпе. Запослени у здравству су потпуно дискриминисани у односу на полицију и војску, па ми од својих плата купујемо униформе и кломпе за породилиште, још једне за одељење и треће за операциону салу. Кад установа, тачније држава, не може здравственим радницима да обезбеди униформу, како онда да очекујемо да било шта обезбеде пацијентима. У 21. веку градимо аутопутеве, трошимо новац на све и свашта, а не можемо да обезбедимо основне ствари за пацијенте. Дешавало се да неки доносе чак и своју постељину, а не би ме чудило да једног дана донесу и кревет”, истиче докторка.

У болницу званично ништа не сме да се уноси, а уносе – све.

“Пиџаме званично имамо за пацијенте, али често морају да доносе своје кад не ради стерилизација. Носе обавезно прибор за личну хигијену, течног сапуна имамо у последње време, али никад нема пешкира и папирних убруса. У болницу по правилу не може ништа да се унесе без дозволе, али и запослени и пацијенти доносе храну и пиће. Стално се буним што ми здравствени радници немамо топли оброк, па морамо сами да га купујемо, некад и наручујемо храну у болницу, кад смо дежурни по 12 или 24 сата, па не можемо да замеримо пацијентима ако и они то раде”, каже др Раде Панић, специјалиста анестезиологије у Општој болници у Краљеву.