ШТА НАС СУТРА ЧЕКА Лекари одлазе, запошљавају архитекте и молере

07:45 08.03.2019.

Анестезиолог Раде Панић сматра да Министарство здравља не планира будућност здравственог система и да се деценијама ради на томе да се он уруши. Имамо 10% вишка немедицинских радника, не оних у процесу пружања неге, већ оних који уопште у систематизацији немају своје место - пејзажне архитекте, професоре физичког, молере, а лекари одлазе, каже.

Опште је познат проблем који има српски здравстевни систем, недостатак кадрова и њихов одлазак у иностранство. Иако, према проценама, у овом тренутку недостаје око 3.500 лекара и 8.000 медицинских сестара, пријем нових људи иде отежано због забране запошљавања у јавном сектору. Али упркос забрани, од њеног увођења на неодређено је запослено више од 3.500 немедицинских радника, показује истраживање Нове економије. Према тим подацима, скоро свака пета особа са платног списка здравствених установа у Србији је немедицински радник, док у Европској унији тек сваки десети запослени не носи бели мантил.

Ивана Павловић, новинарка Нове економије, каже да је тај магазин, током двогодишњег истраживања урађеног у сарадњи са ЕУ, установио да је последњих пет година број запослених у здравству смањен за готово 10.000 људи, што је утврђено на основу података Института Батут и Фискалног савета. „Здравство је сектор у ком је број запослених највише смањен. У том смањењу број здравствених радника смањен је за 3000, доктора медицине скоро 1000 мање, и административно и техничко особље смањено је за нешто око пет хиљада људи“, истиче гошћа Дана уживо.

Анестезиолог, доктор Раде Панић из Опште болнице „Студеница“ у Краљеву, оцењује да Министарство здравља не ради свој посао како треба, осврћући се на овај пад броја запослених. „Структура тренутно запослених у здравству не омогућава адекватну здравствену заштиту становништва каква треба да буде гарантована свима“, каже др Панић. Имамо десет посто вишка немедицинских радника и ту не причамо о радницима који су присутни у процесу пружања неге, већ о онима који уопште у систематизацији немају своје место – пејзажним архитектама и сл, додаје. Као пример навео је то што је у КЦ Ниш, на хирургији, запослен професор физичког васпитања који тамо спроводи физикалну терапију. То је нешто недопустиво, јер он није едукован нити има квалификације да то ради, истиче. „Да не причамо о томе да на званичној презентацији Опште болнице у Краљеву имамо грађевински сектор – запослене армираче, молере и сл.“

Панић упућује на то да ова статистика не показује оно што је веома важно – а то је да имамо велики број специјалиста у мањку. Не можете надокнадити специјалисту у кратком временском периоду, потребно је бар 10 година да се одшколује и још пет да има искуства да би пружио ту здравствену негу како треба, наглашава гост Дана уживо.

Доктор сматра да министар здравља Златибор Лончар не планира будућност здравственог система. „Мислим да неко ради на куповини социјаног мира, а то ће у следећих 10 година, а можда сам оптимиста – можда чак и за две, потпуно оборити здравствени систем“, каже. Истиче да је доказ тој тврдњи ангажовање његових колега које су по две, три године у пензији да би се обезбедио процес двадесетчетворочасове здравствене заштите.

Павловићева каже да је број запослених у српском здравству нешто мањи од европског просека, али да структура медицинског и немедицинског особља није у складу са европским стадардима. Она наводи да Фискални савет нема податке о људима који су ангажовани на привремено -повременим пословима, да су они испод радара, а да је и питање ко има те податке. Они нису ни доктори ни сестре, већ други образовни профили, због чијих се плата узима новац намењен за храну, чишћење, особље, додаје.

Павловићева каже да је КЦС је међу оним институцијама у којима се смањио број запослених, а да је, према њиховом истраживању, та здравствена иституција имала 47 ангажованих на овакав начин. Поставља се питање за које потребе је ангажовано још 50 људи, поред административног и техничког особља, јер то нису лекари и сестре, каже гошћа Н1.

Претпоставка је, на основу искуства из других јавних предузећа и интерних података које добијају запослени у синдикату – вероватно од незадовољних колега, да су то људи запослени по политичкој линији који или не раде свој посао, или их држе у некој врсти контроле и по потреби их активирају у страначке сврхе, додаје Павловићева.

Панић додаје да у пракси нема отпуштања тих који немају систематизовано место, већ се чека да оду у пензију, и тако се долази до смањења запослених. Синдикат и све колеге очекују да подаци о запосленима буду јасно видљиви, како би се знало шта ко ради и како, а када би се дошло до те видљивости, запрепастили би се, каже доктор.

Комисија за праћење одласка у иностранство и сама је била запрепашћена подацима о одласку и бројевима, додаје Панић. Сматра да се иде ка томе да просвета и здравство пропадну. Тврди и да се манипулише упитницима о задовољству здравствених радника. Довољно је да прошетате ујутро од 5х здравтвеним установама, и видећете да пацијенти од онда чекају да закажу, додаје. Панић се осврнуо и на интегрисани информациони систем за који је рекао да у већини установа не функционише, да одузима више времена лекарима, који тако морају да воде дуплу документацију.

Од 118.000 запослених у домаћем здравству, 22.708 њих су немедицински радници, а 2.361 су здравствени сарадници – психолози, дефектолози, социјални радници. Др Панић каже да тај однос и да та структура не одговарају потребама.

Доктор указује и на одлазак лекара и каже да сигурно четири од пет доктора учи језик или се спрема да оде. Иде се на то да се домови здравља потпуно укину, што је за нашу земљу и на оно здравство на које смо навикли потпуно недопустиво, додаје. „Свет и Европа су долазили да гледају наше здравство, имали смо изузетан здравствени систем, али деценијама ради да се уруши“.

Павловић: Држава отворено подстиче исељавање белих мантила кроз разне споразуме

Све смо старији и све болеснији, а структура запослених у здравству на прати та дешавања, констатује Ивана Павловић. Новинарка је навела да су им саговорници пренели да у важним психијатријским установама, где особље заплени и по неколико килограма хладног оружја и опасних предмета, немају довољно обучене људе да се тиме баве, а с друге стране, ту се примају „курсаџије“ или људи са сумњивим дипломама, од којих се очекује да раде са најтежим пацијентима, којима нико неће да се бави.

Миграције „белих мантила“ иду на два колосека – не одлазе само запослени, већ и они који се на тржишту рада воде као незапослени – свршени студенти, техничари, додаје Павловићева.

Држава, истиче, отворено подстиче исељавање тако што склапа разне споразуме о сарадњи са институцијама које су задужене за запошљавање у западним земљама, По неким боницама у Немачкој имате интерне премије од 1000 евра ономе ко доведе добру неговатаљицу из Србије, преноси. Ако сте завршили сада средњу медицинску, бројне специјлизоване агенције вам плаћају интензивне курсеве за језик, не морате да позајмљујете паре за немачки – обучавају вас неки професори годину дана и обезбеђују вам посао, наводи новинарка Нове економије.

Др Панић каже да се више не прича само о Западу, и наводи пример да се за долазак у Истру добија 6.500 евра, уз плату од 2000 евра, а да целе породице одлазе и у Црну Гору.

Проблем услови рада, али и то што доступност здравствене заштите није једнака за све

Неко систматски ради на урушавању угледа и целог система у здравству, тврди др Панић. Престали смо да причамо о зарадама, сви причамо о безбедним и сигурним условима рада, каже. Он наводи да доктори желе да пруже своје знање и квалификације грађанима Србије, да узврате то што су школовани о државном трошку, али да су проблем и услови рада. Подсећам да је Министарство здравља добило од Регера, овлашћеног сервисера, да апарати за анестезију и респиратори у Краљеву нису прегледани шест година, а морају једном годишње, то је страшна информација, која уопште није одјекнула међу грађанима, истиче.

Нико не прича ни о блокираним рачунима, а имамо ситуацију да негде, због тога, не ради телефон за хитну помоћ, додао је.

„Поздрављамо куповину X гама ножа, али постављамо питање ко је из Врања, Бујановца добио прилику да се лечи. Доступност здравствене заштите није свима једнака, иако је Уставом то загарантовано… Имамо оно класично – задовољите Београд, а остали ће ћутати“. Говорећи о томе колико је података јавности доступно, анестезиолог из Краљева наводи да Батут каже да има 14 апарата за анестезију, а има их шест у тој болници.

Павловићева наводи да смо по издвајањима за здравство ту негде око европског просека и да смо бољи од комшија у региону, оних истих где наши доктори иду за викенд да раде. Здравствени фонд прикупи око две милијарде евра, али ви не знате како се тај новац троши; на јавне набавке иде 600 милиона евра, то су огромне суме новце, а чак и онде где се говори о корупцији, ти случајеви се никад не покрену, наглашава Павловићева. Нисмо најгори, али је проблем у томе што систем није прилагођен потребама у овој земљи и што није урађена анализа како се троши новац, што нема расправе, додаје.

Оно што раде синдикати, лекари и фармацеути значи управо спасавање система, каже др Панић додајући да смо сведоци коришћења здравства у маркетиншке сврхе. Лекари у последњих 20 година систем носе на својим леђима, и спремни смо и даље то да радимо да би сви имали адекватну здравствену заштиту, каже. Синдикат не жели да се меша у политику, али понављамо да тај новац, који се издваја за здравство, који је новац грађана, мора да се зна како се троши, истакао је др Панић.