Pročitaj mi članakBeograđanka Sanja Tomić svakog petka kupuje tunjevinu u marketu pored zgrade u kojoj živi u naselju Kotež. Cena ove konzerve menjala se vremenom, što i nije čudno s obzirom da u Srbiji cene skaču "čim ustaneš iz kreveta", međutim ovog petka dogodila joj se neprijatna situacija - uzela je tunjevinu sa rafa na kojoj je bila zalepljena cena od 150 dinara, a na kasi ju je sačekao račun od 212 dinara. Slična situacija ponovila se narednog dana, samo u jednom butiku – na rafu sa dečijim pantalonama stajala je cena 1490 dinara, a kada je došla na kasu, prodavačica joj je taj odevni komad naplatila 2.390 dinara. Šta se zapravo radi u ovakvim situacijama i koja su prava potrošača ako je na rafu jedna cena, a na kasi platite drugu?
Дејан Гавриловић из Удружења потрошача „Ефектива“ каже да потрошач плаћа цену коју је затекао на рафу.
„Према Закону о заштити потрошача, потрошач плаћа цену која је повољнија за њега. Дакле, та цена се њему мора наплатити. Он или купује по цени на рафу или не купује робу. Продавачица може да каже да не може у том случају да му прода производ и то је у реду. Али ако му продаје, не може да му наплати већу цену него мора нижу чак и ако се деси да му наплати већу цену, он може да се врати и да тражи разлику“, истиче Гавриловић.
Како даље објашњава, постоје одређени технички проблеми у вези са оваквим ситуацијама, због које потрошачи не остваре своја права.
„Технички проблем су честе сумње да су такве ситуације заправо преваре трговаца. С друге стране, постоји мањак људи у објекту, па не могу да стигну да нивелишу цене, да ускладе са касом. Неки људи, онда, иду до краја, у смислу брига га, док други истичу да им је познато да тај мањак морају продавци да надокнаде из свог џепа, па ништа не ураде по том питању, ако се ради о десет, петнаест динара“.
Уколико се оваква ситуација пријави тржишној инспекцији, она би требало да реагује одмах, каже саговорник.
„Они имају мањак запослених, како кажу, а и нису нешто вољни да раде свој посао за ту плату коју имају, па увек све остане на оваквим причама. Ја се 12 година бавим овим послом, никада нисам чуо у вестима или на сајту министартсва, да је тржишна инспекција некога казнила, а стално се то дешава“.
Трговац би могао да плати казну од 300.000 до 2.000.000 динара
Према Закону о заштити потрошача, уколико се оваква ситуација пријави тржишној инспекцији, трговац би могао да плати казну од 300.000 до 2.000.000 динара.
„Трговац је дужан да на недвосмислен, читак и лако уочљив начин истакне продајну, односно јединичну цену робе или услуге, у складу са прописима који уређују трговину“, пише у Закону.
Према поменутом закону, у случају када је истакнута цена на рафу нижа у односу на ону која је откуцана на каси, трговац је дужан да потрошачу плати разлику.
Потребно је обратити се пословођи у продајном објекту са захтевом да врати разлику у новцу. Уколико се случај тако не реши, потрошач има право да проблем пријави тржишној инспекцији. Трговац је дужан да робу продаје по цени која се налази истакнута уз артикал на рафу или која се наводи у каталозима, рекламама или негде видно истакнута у објекту маркета.
Гавриловић објашњава да је по новим изменама Закона, уведен прекршајни налог за трговца.
„Нисам сигуран, али по новим изменама Закона, мислим да у оваквим ситуацијама тржишна инспекција издаје прекршајни налог трговцу. То је бржа варијанта и ефикаснија, да плати у року од 8 дана 50.000 динара него прекршајна пријава која му се даје, а која застари“:
Овакве ситуације као што је доживела ова Београђанка, најчешће се дешавају у прехрамбеним продавницама због великог броја артикала и честе промене цена због акција или распродаје, међутим, потрошач у оваквој ситуацији има права да захтева да се производ наплати по цени која је истакнута на рафу.
Ипак, из тржишне инспекције објашњавају да је трговац дужан да вам прода по понуђеној цени која пише на рафу.
„Ви сте прихватили понуду његову тада када сте видели ту цену на рафу. У ситуацији када се цена на каси разликује, потребно је да позовемо неког руководиоца и затражимо да купимо по понуђеној цени са рафа. Он је дужан да вам прода по тој цени и за то је прописан прекршај ако то не учини“, кажу из тржишне инспекције.
За рекламацију производа неопходан рачун, рок две године
Да бисте поднели рекламацију трговцу од којег сте купили робу, потребно је да имате рачун или неки други доказ о куповини. То може да буде и слип. Можете да презентујете и рачун који је скениран, поготову сада по новом закону о фискализацији када су и електронски фискални рачуни прописани, наглашавају из тржишне инспекције.
Потрошач има право две године од дана куповине да се пожали на неки производ – да је неисправан, да не одговара ономе што је уговорено или да не одговара посебној намени због које је купљен.
величина одећа обућа.
Када је реч о одбијању рекламације, трговац мора да образложи због чега одбија рекламацију. Ту постоји један добар сегмент непоштене пословне праксе, некад се позивају на налазе овлашћених лабораторија, али ако вам је достављен извештај овлашћене лабораторије то представља обмањујућу пословну праксу, јер вас на тај начин спречава да искористите неко своје друго право, кажу из тржишне инспекције.
То право је да потрошачи траже вансудско решавање потрошачког спора.
На сајту Министарства унутрашње и спољне трговине постоји платформа где се пријављује тај проблем. Потрошач мора најпре да размотри проблем са продавцем, па ако га он одбије, подноси пријаву за вансудско решавање потрошачког спора. Министарство те пријаве распоређује телу, тј. овлашћеним медијаторима, и трговац је обавезан да учествује у том спору под претњом прекршајне одговорности. Читава процедура траје до 90 дана.
— СРБИН инфо (@srbininfo) January 22, 2023
