Паметни телефони и популарни таблет рачунари замениће скоро све остале уређаје. Мале радње у којима још увек купујемо “на црту” потпуно ће ишчезнути. Некадашњи индустријски центри ће опустети и сав народ слиће се у највише три града у Србији.

Железнице и возова неће бити. Резерве нафте свешће се на минимум, а чисте пијаће воде биће знатно мање. Штампане новине биће на умору. Народ у Србији биће још старији, јер нећемо успети да подмладимо нацију. Постојање школа у данашњем облику је под питањем, док је сасвим сигурно да истурених одељења неће бити.

Шта би још могло да нестане (или да се значајно смањи) у наредној деценији? Овим питањем на светском нивоу недавно се бавило и четрдесет угледних светских аналитичара чију је листу објавио амерички часопис “Тхе Футурист”, а ми смо одговор добили од књижевника и новинара Раше Попова, социолога Ратка Божовића и др Владимира Никитовића са Института друштвених наука.

1. Недостајаће нам ЉУДИ

Србија је сада већ стара нација, а за десет година бићемо још старији. Истраживања Института друштвених наука указују на то да и уз све политике које држава и локалне самоураве спроводе, а које подстичу нанталитет, неће дати резултате какве прижељкујемо. Бићемо све старији, а млади људи, а самим тим и радна снага ће нам и те како фалити у наредној деценији.

2. СТАРИ ИНДУСТРИЈСКИ ЦЕНТРИ ишчезавају

Мали индустријски центри (Прибој, Шабац, Смедерево и други) који су у претходном веку окупљали велики број грађана, у наредних десет година потпуно ће опустети.

Према речима др Владимира Никитовића, ова места су у последњих двадесет година запуштена, у њих се не улаже и она ће у наредних десет година вероватно потпуно нестати, а као последица тога доћи ће до пренасељености великих градова попут Београда, Новог Сада, Ниша…

3. ШКОЛЕ И ШКОЛСКЕ ТАБЛЕ

Сви се сећамо језивог звука шкрипе креде по већ огрубелим зеленим таблама у учионицама. Е па, нове генерације, које ће стасати за школу у наредних десет година овај звук никада неће доживети.

Прво, број школа ће се знатно смањити у наредним годинама, а истурена одељења засигурно неће постојати. Мали број деце који ће стасати за школу учиће уз компјутер, видео бимове и интернет. Ако и буду имали табле то ће бити беле табле по којима се пише фломастерима. Креда одлази у историју.

4. ЖЕЛЕЗНИЦА И ВОЗОВИ бију последњу битку

Возови у Србији бију своју последњу битку, сматра Раша Попов. Они ће у наредних десет година вероватно потпуно нестати, јер се све већи број људи опредељује за вожњу аутомобилима и аутобусима. Разлог томе је најчешће брзина наших возова.

За разлику од “руске железнице” која је успела да доведе до тога да путник за мање од 24 сата може да оде од Санткт Петерсбурга до Москве и назад, наши возови и даље возе брзином из прошлог века.

5. НАФТА

Светски, а самим тим и српски проблем, у наредној деценији биће суочавање с чињеницом да нафте на свету више нема. Према неким прогнозама, до нестанка нафте има још 14.637 дана, што је нешто мање од 40 година. За десет година биће “укључени сви аларми” и апели да се нафта више не користи јер смо скоро “исцедили земљу”.
Фото: Тањуг/АП

6.У будућности без ПРОДАВНИЦА

Малопродајни објекти ће нестати. Мале продавнице већ сада губе трку и све чешће се може приметити да се повезују у мање трговинске ланце. Упркос напорима, предвиђања су таква, да ће опстати само велики трговински ланци. Чак ће и у њих долазити мањи број купаца, јер ће све већи број људи куповати преко интернета.

7. МАЊАК РАДНИХ МЕСТА, АЛИ И РАДНЕ СНАГЕ

У Србији неће бити довољно радне снаге. Ово је опет повезано с мрачним сценаријом који се тиче демографије наше земље. Уз тренутну стопу “одлива мозгова”, као и ситуацијуом да највћи број наших људи има од 45 година па навише, за десет година у Србији неће бити нове радне снаге. Уз то, бројне послове које наши људи одбијају да раде, радиће становништво са југа земље, сматра Никитовић.

Светска истраживања, с друге стране, указују на то да ће у наредним деценијама нестати две милијарде радних места, што је око 50 одсто свих послова на свету. Учење нових технологија једина су шанса да се остане у трци за послом.

8. ДНЕВНЕ НОВИНЕ, МАГАЗИНИ, НЕДЕЉНИЦИ

Ако уживате у листању новина и магазина, радите то што чешће, јер је велика вероватноћа да за коју годину то више нећете бити у прилици. Како ствари стоје, пред штампаним медијима је један од највећих изазова од њиховог настанка.

Развој модерних технологија, и експанзија друштвених мрежа довеле су до тога да се све више публике окреће електронским издањима. Самим тим и оглашивачи се из штампе све више селе на интернет. Процене су да ће 2015. чак 75 одсто свих оглашивача на интернету свој новац уложити у рекламирање на Фејсбуку.

9. Заборавите на ПРИВАТНОСТ

Приватне ствари из живота биће готово немогуће задржати у тајности. Почев од података за које ћемо бити условљени да дајемо разним институцијама (банке, фирме у којима ће се конкурисати за посао…) до оних које ћемо сами пружати “као на тацни” користећи све већи број друштвених мрежа. Целе интернет платформе које се већ увелико разграђују учиниће да ће сви подаци бити доступни и  без “клика”.

10. Недостајаће нам ИСТОРИЈА

Социолог Ратко Божовић упозорава на то да смо услед брзине у којој живимо на путу да заборавимо на “себе саме”, да не можемо да се самоодредимо и да смо на путу да заборавимо историју која нам се догодила, као и да садашњост не “бележимо” на прави начин. Он упозорава на то да је код нас “култура заборављања много већа него култура памћења” и да уколико нешто не будемо учинили, за десет година нећемо имати историју.

Шта ви мислите, шта ће нам све недостајати за десет година?

(Телеграф)