Pročitaj mi članak
Нова брошура „Барометар слободе“, која обухвата Западни Балкан и Грчку, представљена је јуче и показује да све балканске земље имају велике сличности када је реч о људским правима, политичким и економским слободама.
Подаци за истраживање преузети су из истраживања Фрасиер института, истраживања о индексу перцепције корупције које је радио Транспаренси инернешенел, Херитиџ фондације и разних истраживања Маплкрофта.
Политичке слободе посматране су преко три фактора – слободне изборе, одсуство неуставних вето играча и слободу медија. Избори су у целом региону оцењени као слободни, са мањим инцидентима, а као пракса на целом Балкану, са изузетком Хрватске, уобичајена је куповина гласова, као највећа сметња.
У истраживању је оцењено да у Србији нема традиционалних неуставних играча. Као најутицајнијег играча истраживање препознаје Српску православну цркву и ултрадесничарске организације које имају растући утицај.
Србија је оцењена као земља са половично слободним медијима због цензуре, аутоцензуре, нетранспарентности власништва у медијима. Када се овај део упореди са прошлогодишњим резултатима, Србија је остварила мали пад са оцене 6,4 у 2012. на 6,3 у 2013. години.
Један од аутора истраживања Душан Гамсер казао је да је недовољна независност и непрофесионалност судства основна препрека пуном остваривању владавине права у Србији. Он је казао да се на пример реституција одвија релативно добро, али да је блокира споро судство. Он је додао да борба против корупције у целом региону напредује због доношења нових законских прописа, али да саме акције у том погледу нису биле довољне.
Гамсер је казао да је известан напредак у погледу људских права остварен хапшењем и процесуирањем оптужених за убиства новинара 1990-их година и ратних злочинаца, али да се то мало одражава на јавно мњење и не долази до друштвеног помирења. Он је додао да је одређен помак направљен и у погледу заштите права ЛГБТ популације у Србији, да се она у Хрватској и Грчкој већ лакше остварују и поред хомофобије, али да то није случај у Албанији, где су ЛГБТ особе скоро искључене из друштва и Босни и Херцеговини где је сваки покушај одржавања било каквог ЛГБТ скупа праћен нередима.
Гамсер је казао и да је, када је реч о владавини права у Србији, стање и даље лоше што се тиче медија и напада на медије, али и на мањинске верске заједнице „где држава има своје фаворите и не поштује слободу вероисповести нити начела секуларне државе“.
Најлошији и по економским правима
Када је реч о економским правима, Србија је најгоре оцењена у региону са укупном оценом 24,42 од максималних 40, док је најбоље оцењена Црна Гора са 27,36. У Србији је фактор слободе међународне трговине најбоље оцењен, али аутор Михаило Гајић објашњава да је то случај са свим земљама које су у процесу евроинтеграције и које су потписнице ЦЕФТА споразума. Он је казао и да је лош рад судова одговоран за то што су власничка права посебно лоше оцењена. Он је казао да ће се тек када мере новог Закона о раду почну да делују, моћи да се говори о њиховим ефектима у пословној регулацији.
(Данас)
