Прочитај ми чланакВладан Јолер из Шер фондације успео је да истражи унутрашње функционисање највећих светских мрежа попут Гугла и Фејсбука, које тренутно имају више података о нама од било које тајне службе или државе.
Једначина је једноставна, милијарду људи дневно просечно 20 минута проведе на Фејсбуку и тако сваки дан поклони тој компанији више од 300 милиона бесплатних радних сати. Овај професор на новосадској Aкадемији уметности, заједно са правним и сајбер форензичарима из Шер фондације представио је мапу која показује како се наши подаци које скупља, рецимо, Фејсбук претварају у профит, што је изаавало пажњу многих светских медија.
– Покушали смо да опишемо невидљиву фабрику која скупља, генерише и претвара податке у профит. Радници у њој су алгоритми, а људи су ресурси. Сваки пут када користимо Фејсбук, ми у ствари радимо за њега. Мапирали смо све улазе у ову мрежу и излазе, односно шта они продају. На пример – мушкарац, живи ту и ту, има толико година, има такве и такве склоности – каже Јолер.
Најризичнији пројекат
Најризичнији пројекат Шер фондације било је истраживање италијанске фирме „Хакинг тим”, која се бави производњом алата за упадање у приватне мејл конверзације, четове и на разне друге мреже.
– Они те алатке продају многим тајним службама и државним агенцијама. Сазнали смо и да су наша БИA и ВБA тестирали њихове програме, али на крају мислим да их нису купили – каже Јолер.
Ти подаци нуде се компанијама које би имале разлога да одређеној особи понуде своје услуге и производе. То иде толико далеко да на ФБ постоји алгоритам који се бави анализом наше рутине кретања.
Мрежа затим покушава да одгонетне шта нам је кућа, шта посао, шта забава, које смо социјалне класе, не само кроз онлајн плаћања него и по делу града у којем живимо, шта лајкујемо, коју музику слушамо. Све да би нас на крају лакше продали…
– Проблем је што нам тај део приче није објашњен, ми само знамо оно што видимо на екрану, дружење и забава, а шта се дешава иза немамо појма. Транспарентност алгоритама које покушавамо да одгонетнемо тренутно је доминантна тема – каже Јолер.
Са друге стране ако би алгоритми постали транспарентни, вероватно би одмах били потпуно маркетиншки злоупотребљени. Борд ових компанија јако је добро повезан са свим сферама друштва, а ту су, наравно, и фирме које се баве обрадом података и које сарађују са тајним службама.
Када су светски медији открили потпуно волонтерски рад Јолера и његових колега, прво им је од наглих посета пао званични сајт. Док последњих неколико недеља највише посета имају из Менло парка, где је средиште компаније „Фејсбук“, коју очигледно јако занима рад Шер фондације…
На крају поставља се питање шта ће бити са свим тим подацима када умру Фејсбук и Гугл? Просечан животни век једног портала је до 50 дана, а иако сада звучи невероватно, нестанак ових мрежа је, како сматра наш саговорник, неминовност.
– Ретко се људи сећају Френдстера, који је имао већи монопол од Фејсбука, али га више нема, или Геоситиса, који је нестао 2004. године. На њему је била већина страница из деведесетих година и да није било ентузијаста који су спасли њихове податке, данас не бисмо знали како су те странице изгледале – каже Јолер.
