Ових дана и „обични смртници“ добили су прилику да први пут кроче у један српски масонски храм. Наиме, највећа српска обедијенција Велика регуларна ложа Србије и Етнографски музеј приредили су изложбу „Слободно зидарство у Србији“. У музеј је пренета комплетна поставка иконографије и обредних предмета из ложе са Врачара. На стотинак паноа и са стотинак оригиналних експоната српских масона, посетиоци могу да спознају историју Братства слободних зидара у свету и у нашој земљи, од оснивања до данас.

– Циљ изложбе је да јавно прикаже делатност слободних зидара у Србији и разбије заблуде о томе да је масонерија део велике светске завере против српског народа и православља – каже директор музеја Мирослав Тасић.

– Не би било Србије да није било слободних зидара, који су ударили темеље српске државности и културе.

Из оригиналних докумената и историјских приказа види се да су масони својим делима уткани у сва светска историјска збивања, од Француске револуције преко Атлантске повеље до оснивања Уједињених нација.

– Утицај масона на развој Србије је веома снажан – објашњава Тасић. – Нема знаменитијег владара, министра, просветитеља, интелектуалца, уметника који није био масон. Од Алексе Ненадовића, преко Доситеја Обрадовића до Иве Андрића.

Он наглашава да су српски масони творци Сретењског устава, да је Велика ложа Србије дала велики допринос у стварању Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца и Југославије, и да су велики Срби из света масонерије Ђорђе Вајферт, Михајло Пупин, Доситеј Обрадовић, Вук Караџић, Стеван Мокрањац, краљ Александар, краљ Петар, кнез Павле, војвода Живојин Мишић, Стеван Сремац, Јован Дучић, Бранислав Нушић и Слободан Јовановић, чије се слике налазе у сали музеја.

У Етнографском музеју је приказан оригинални масонски храм Велике регуларне ложе, који се налази на Врачару код Каленићеве пијаце, и масонске регалије из ложе у бившој Гарашаниновој, а данас улици Светозара Марковића. У храму су постављене и лутке у одежди великих мајстора слободног зидарства.

Приказана је Медаља прве српске ложе из 1891. године, која је рађена у Прагу, затим Конституција Велике ложе Краљевине СХС из 1919. године и нова Конституција Велике регуларне ложе Србије из 2008. године. Изложена су и темпларска униформа настала почетком прошлог века у Бостону, која има историјску и антикварну вредност, као и прави масонски мач и прва масонска медаља са почетка прошлог века, коју је даровала ложа „Побратим“.

Први пут је у јавности објављен списак свих 30 ложа Велике регуларне ложе Србије и њихових великих мајстора, али не и имена и фотографије Ранка Вујачића, Петра Костића, Драгана Танасића и Тахира Хасановића, данашњих старешина највеће обедијенције у Србији.

– Ова музејска поставка масонерије приказује антрополошку страну Братства слободних зидара у свету и у Србији. Жеља Велике регуларне ложе Србије, која је уступила свој храм и масонске регалије, јесте да се отвори према јавности, уклони заблуде и прикаже свој утицај на српско друштво – објашњава Мирослав Тасић.

УСКОРО МУЗЕЈ

Сви изложени експонати о слободним зидарима су део будећег Музеја српских масона, који ће у догледно време бити отворен у Београду – открива нам директор Етнографског музеја Мирослав Тасић. – Документација за тај музеј је спремна, а тражи се погодна зграда у којој би музеј био смештен.

(Новости)

Ознаке: масонерија, масони, слободно зидарство, Србија, храм