Прочитај ми чланак

СРПСКИ ХИРУРЗИ ОПЕРИСАЛИ оно што нису смели немачки

0

Први пут код нас урађено изузетно сложено хируршко одстрањивање тумора у усној дупљи. Захват извео тим стручњака предвођен професором др Живорадом Николићем.

Сложена и изузетно обимна операција узнапредовалог тумора пода усне дупље, језика, тонзиле, горње вилице и меког непца, изведена је први пут у Србији, у једној приватној болници! Тим стручњака, на челу са професором др Живорадом Николићем, краномаксилофацијалним хирургом, уклонио је 59-годишњем пацијенту Ћ. З. тумор величине људске песнице. Постоперативни ток је протекао без проблема и он је десетог дана отпуштен из болнице.

Уклањање тумора величине песнице / Фото: Приватна архива

Према речима професора Николића, пацијент је, пре две године, био подвргнут зрачној терапији, након које се тумор повукао. Међутим, појавио се поново, а да би опет могао на зрачење, било је неопходно да се хируршки одстрани. Због великог ризика ниједна здравствена установа којој се Ћ. З. обратио, није желела да преузме одговорност за исход операције. Помоћ је потражио и у Немачкој, али ни тамо нису желели да ризикују.

УЧИ ДA ГОВОРИ

Пацијенти ће, после опоравака, моћи нормално да се храни. Иако је након операције могао да говори, то је било неразговетно, тако да му предстоји поновно учење говора

– У својој 30 година дугој лекарској каријери и после више стотина урађених онколошких операција, овако обиман онколошки захват из области максилофацијалне хирургије нисам урадио, нити видео – каже проф. Николић.

– Операција, која је носила велики ризик од могућих инфекција и других компликација, трајала је девет сати. Урадили смо ресекцију тумора величине 10 пута 12 центиметара, скоро потпуну ампутацију језика, уклонили лимфне чворове врата обострано, а затим реконструисали тај огромни дефект са сложеним режњем грудног мишића. За овај захват били су потребни изузетна стручност, искуство и максимална прецизност, како би се сачували крвни судови и виталне структуре главе и врата.

Операција је урађена у последњем тренутку, јер је организам ослабио и био на прагу кахексије.

– Били смо свесни великог ризика у који се упуштамо, али смо у договору са пацијентом решили да покушамо – истиче професор Николић.

– Без операције, њему би остало од три до шест месеци живота.