Прочитај ми чланак
Стари професори јесу важни, али они треба да имају посебну улогу, а не да испитују стотине студената у сваком року
Просечан предавач на факултету у Србији има 55 година, док је његов европски колега 15 година млађи. Српски универзитети, с једне стране, имају мањак професора, а са друге, захваљујући „болоњи“, имамо хиперпродукцију доктора наука, за које нема места на катедрама.
За образовање 228.531 студента факултета и виших школа задужено је 9.467 наставника и 5.388 сарадника у настави, и то у 189 установа, показују подаци Републичког завода за статистику.
Због недовољно универзитетских професора, многи студијски програми имају проблем са акредитацијом, јер 70 одсто предавача мора да буде у сталном радном односу. Баш због испуњавања услова за акредитацију, неки од њих „се селе“ с једне на другу приватну катедру.
Не иду у пензију да би катедра опстала
Професори са 65 година живота треба да иду у пензију, али уколико им одобри Сенат универзитета, могу да раде још три године. Најчешћи аргумент са којим се тражи продужетак радног стажа је да, када тај професор оде у пензију, нема ко да га наследи и доводи се у питање опстанак катедре.
„Ниједан наш универзитет нема довољно кадрова. Универзитет у Београд, који је најразвијенији и најразуђенији, нема ни изблиза одговарајуће кадрове, и то је драматичан проблем. Забрињавајућа је и старосна разлика између запослених на српским факултетима и колега у иностранству. Универзитет мора да почива на младим кадровима. Стари професори јесу важни, али они треба да имају посебну улогу, а не да испитују стотине студената у сваком року. Највећи терет у свету носе асистенти и доценти“, сматра проф. др Богољуб Шијаковић, са Православног богословског факултета у Београду.
Код нас се такође дешава, додаје, и да најбољи студенти немају менторе за даљи рад, чиме и факултети признају своје пропусте. Највећи проблем је, сматра др Шијаковић, беспарица и однос државе према универзитетима.
Делом је таква ситуација и последица „болоње“, којој је, како објашњава, први циљ смањење издвајања за високо образовање из државног буџета, а последице су и маргинализација академске јавности, као и уважавање вредности науке и знања само ако имају практичну примену.
На ЕТФ 2016. чак 23 професора иде у пензију
Да је на универзитетима велики број професора на истеку каријере, показује и пример Електротехничког факултета у Београду, где ће 2016. године у пензију да оду 23 или више од трећине свих редовних професора на овом факултету.
„Важно је да факултети не чекају последњи тренутак и да професори на време пронађу младе које ће наследити катедре.
Ми већ почињемо да тражимо најбоље међу докторандима који ће остати на факултету“, каже проф. др Бранко Ковачевић, декан ЕТФ Универзитета у Београду.
И он сматра да факултете треба „подмладити“. Каже, напредовање треба да буде брже, како је „болоња“ предвидела, да се више не дешава да неко у 50. тек добије звање доцента, што је случај на неким српским факултетима.
(Курир)
