Pročitaj mi članak

Srpske žrtve 11. septembra: Vladimir i Bojan nestali u dimu Kula bliznakinja

0

Vladimir i Bojan nestali su u dimu i plamenu kula bliznakinjaVladimir Tomađević i Bojan Kostić nestali su u dimu i plamenu kula bliznakinja

Док Америка одаје почаст недужним жртвама терористичког напада од 11. септембра 2001. на Њујорк и Вашингтон, Срби широм света с пијететом се сећају Владимира Томашевића и Бојана Костића, двојице младих Београђана, који су тог дана погинули у нападу на куле близнакиње светског трговинског центра на Менхетну.

Бојан Костић се у моменту првог удара отетог авиона на Светски трговински центар налазио на 104. спрату у канцеларијама брокерске компаније „Кантор Фицџералд”. Минут после разорне експлозије он је телефоном позвао своју вереницу Швеђанку Сузан и оставио јој поруку на секретарици: “Авион је ударио у зграду, покушаћемо да се евакуишемо”. Његово тело никада није пронађено, а Бојан Костић је, са још хиљадама несталих у рушевинама Светског трговинског центра проглашен мртвим, пише Сербиан Тимес.

Бојан Костић је рођен 1968. године у Београду где је завршио основну школу и гимназију. Као један од веома талентованих младих у кошаркашкој школи „Партизана” добио је стипендију на Универзитету Ајова. Тамо је играо кошарку и школовао се, али кад се тешко повредио морао је да заврши спортску каријеру.

Бојан се у моменту првог удара отетог авиона на Светски трговински центар налазио на 104. спрату у канцеларијама брокерске компаније „Кантор Фицџералд”, преноси Сербиан Тимес. Минут после разорне експлозије он је телефоном позвао своју вереницу Швеђанку Сузан и оставио јој поруку на секретарици: “Авион је ударио у зграду, покушаћемо да се евакуишемо”. Његово тело никада није пронађено, а Бојан Костић је, са још хиљадама несталих у рушевинама Светског трговинског центра проглашен мртвим.

Владимир Томашевић рођен је 25. јануара 1965. на Косову и Метохији. У раном детињству, као четворогодишњи дечак са родитељима и млађом сестром Јеленом преселио се у Београд, где је дипломирао на Електротехничком факултету.

Томашевић, који је са супругом Тањом живео у Канади, стигао је тог кобног 11. септембра 2001. у Њујорк да би учествовао на семинару из информационих технологија. У моменту терористичког напада Ал Каиде налазио се у просторијама чији је назив био “Прозори света”, на последњем спрату једне од кула близнакиња Светског трговинског центра.

У Канади је радио на развијању софтвера. Брзо је напредовао у служби и био постављен за потпредседника компаније “Оптус бизнис солушн”. Годину дана након терористичког напада, објављујући биографије настрадалих, “Њујорк тајмс” је 16. јуна 2002. године, за Владимира Томашевића написао да је он био човек који је “увек знао да удели комплимент другима”. Са супругом Тањом живео је у Торонту, волео је да се бави тенисом и голфом.

Сматрајући да неће бити могуће пронаћи посмртне остатке свих настрадалих, градске власти Њујорка су после терористичког напада понудиле породицама жртава урне са пепелом са згаришта разорених кула-близнакиња. Родтељи Владимира Томашевића су понуду прихватили и урну која је стигла из Америке похранили на Топчидерском гробљу у Београду, а касније и још неки делови тела. Сахрана Владимирових посмртних остатака обављена је 11. септембра 2008. у Београду.