Прочитај ми чланак
ЧAЧAK – По обиму производње и привредном значаjу у групи jагодастог воћа у нашоj земљи малина jе на првом месту, док у светскоj продукциjи ове врсте воћа, у зависности од године, Србиjа заузима од другог до четвртог места, каже научник чачанског Института за воћарство, Aлександар Лепосавић.
„На светско тржиште се пласира преко 95 одсто од укупне годишње производње, претежно у смрзнутом стању, при чему се остваруjе нето девизни ефекат већи од 90 одсто. Релативно мале количине се извозе у свежем стању и у облику других прерађевина“, прецизирао jе Лепосавић.
Због смањене производње у Пољскоj, коjа jе задњих година водећи светски произвођач малине (по произведеним количинама), као и смањења производње у Чилеу, светско тржиште jе тренутно недовољно обезбеђено смрзнутом малином.
Oва чињеница, као и вишегодишњи узлазни тренд раста тражње за малином, али и другим врстама jагодастог воћа иде на руку извозницима из Србиjе, оценио jе Лепосавић у изjави Танјугу.
Поред традиционалних купаца, jављаjу се и нови као што су Русиjа и Jапан, у коjима тражња расте из године у годину. Слична jе ситуациjа и у Kини, у коjоj због пораста животног стандарда jагодасто воће има епитет „супер воћа“.
Све ово, каже Лепосавић, утицало jе да у нашим хладњачама скоро да и нема неуговорених количина смрзнуте робе.
Према његовим речима, поред неоспорно великог економског значаjа производње малине у нашоj земљи, потребно jе имати у виду да ову производњу често прате врло крупни проблеми.
„Tо су велика осетљивост на утицаjе неповољних климатских чинилаца као и непоштовање технолошке дисциплину у процесу производње, осетљивост свежих плодова на неадекватан транспорт, складиштење и чување, недостатак новца у време откупа и неблаговремена исплата произвођачима, нерационално организовање откупа и продаjе на светском тржишту „, указао jе Лепосавић.
Oн наводи да постоjе и вишегодишње тешкоће наших произвођача попут непланског, а у последње време и „стихиjског“ повећања производних површина, чак и у условима непостоjања минимума за квалитетну и рентабилну производњу малине, недостатак квалитетног садног материjала произведеног у Србиjи или из увоза.
Веома често се дешава и увоз зараженог садног материjала чиме се проблем само увећава, недовољна организованост адекватне саветодавне службе, често нергументовано инсистирање на измени сортимента, велика разлика у ценама, чак и у условима истог малиногорjа.
„Због повољне ситуациjе на светском тржишту коjа нам иде на руку, решења за унапређење производње треба тражити у сваком од поброjаних разлога. Поред тога, посебну пажњу треба посветити безбедности и здравственоj исправности производа коjе нудимо (посебно значаjни су вируси у плодовима – Норо вируси), затим о садржаjу пестицида и на оно на шта су купци ових производа посебно осетљиви, а то jе да нису генетски модификовани организми“, рекао jе он.
Лепосавић напомиње да због наведених проблема, као и њиховог неблаговременог идентификовања и отклањања, последњих година долази до великих осцилациjа у производњи ове врсте воћа.
Oд рекордно произведених 93.400 тона у 2002. години, у Србиjи jе 2012. произведено „само“ 37.000 тона и то jе било смањење од 57 одсто у односу на вишегодишњи просек.
„Mеђутим, последње две године производња „црвеног злата“ у нашоj земљи има тенденциjу раста. У 2013. произведено jе 53.000, а у 2014. 60.000 тона првокласне малине“, рекао jе Лепосавић.
Према његовом мишљењу потребно jе много више радити на промоциjи потрошње jагодастог воћа и његовим позитивним ефектима на људско здравље, како на светском, тако и на локалном тржишту.
Извор: Танјуг
