Pročitaj mi članak

Srbija puna potencijala za rečni turizam koji nema ko da iskoristi

0

vikingrivercruises-dunav-650x248

Са 2.000 километара пловних путева, од којих су три реке у међународном режиму пловидбе, Србија има велике неискоричхене могућности за развој наутичког туризма, закључено је на округлом столу, одржаном у оквиру Сајма наутике, који се данас завршава на Београдском сајму.

Истакнуто је да Дунав, Сава и Тиса имају међународни режим пловидбе, делимично су пловне још две реке – Велика Морава и Тамиш, а пловидба је могућа и на појединим језерима. Поред кружних путовања бродом, могућа је индивидуална пловидба власника бродова на рекама и језерима, као и изнајмљивање бродова и једрилица.

Професор Саобраћајног факултета у Београду Зоран Радмиловић навео је да за Србију представља проблем недостатак финансијских средстава, али да је ипак лоша организација у управљању највећа препрека у оживљавању и одржавању пловних путева.

Неопходна је едукација становништва у приобаљу и подизање еколошке свести, казао је он, похваливши покушај оживљавања Тамиша.

Он је додао да се мора схватити да је коришћење вода вишенаменска област, која није везана само за наутику и туризам, већ и за пољопривреду, транспорт и индустрију.

Председник Удружења наутичара „Дунавски пропелер“ Крста Пашковић предочио је да мора да постоји боља и директнија веза локалних самоуправа са надлежним институцијама и министарствима, како би се програми лакше реализовали.

Представник Групације за наутику и туризам Привредне коморе Србије Ђорђе Радовановић је истакао да не постоји подршка надлежних инситутуција, већ само спотицања на сваком кораку и борба са споредним стварима.

Он је навео да ни сами наутичари нису довољно информисани о ситуацији на рекама даље од своје обале и истакао неопходност промоције свега што може да се види и доживи на рекама. Људи који одлучују за наутички туризам нису довољно едуковани и већ 20 година траје борба без резултата.

Учесници скупа су указали на непостојање марина и бензинских пумпи на води, на неадекватне услове за пристајање и боравак у многим местима, али да је и поред тога најјачи утисак учесника прошлогодишњих регата био гостипримство и љубазност домаћина и њихов труд да што боље представе знаменитости својих места.

До драстичног пада броја наутичара и регистрованих пловила дошло је и због односа Министарства за саобраћај и воде према наутичком туризму. Закон о опорезивању пловила из 2009. године није адекватан намет за наутичаре, јер сезона траје три-четири месеца, а новчани намети се плаћају читаве године.

Због тога је у последњих пет година алармантно смањењен број регистрованих пловила – за 70 одсто.

Више пута предлагано је укидање пореза, али је он само прекомпонован и смањен за најскупља пловила.

Извор: Танјуг