Прочитај ми чланак

Србија опет не спушта ниво дозвољеног афлатоксина у млеку – рок продужен за још…

0

Од 1. децембра ове године ниво дозвољеног афлатоксина у млеку је, према правилнику који је био на снази, требало са 0,25 да се спусти на 0,05 микрограма по килограму (не литру), што је и европски максимални ниво. Чини се да смо на "европском нивоу" били свега осам дана, пошто је од данас, 9. децембра, на снази нови правилник који каже да се ова граница ипак неће спустити до краја новембра 2024. године.

Прошле године је правилник који, између осталог, регулише количину дозвољеног афлатоксина у млеку измењен на време – крајем новембра, таман пре истека рока за прелазак стожи услов од 0,05 микрограма по килограму млека. Па уместо да пијемо млеко са мање афлатоксина већ од 1. децембра 2022, тај рок је померен за 1. децембар 2023.

Ове године је, чини се, на афлатоксин заборављено. Па је већ измењени правилник наново измењен тек на седници Владе 7. децембра, да би измена ступила на снагу од данас, 9. децембра.

По новом Правилнику о максималним концентрацијама одређених контаминената у храни, враћање границе ове канцерогене материје на европски максимални ниво одлаже се за – 1. децембар 2024. године.

„Максимално дозвољена концентрација афлатоксина од 0,25 μг/кг у сировом млеку, термички обрађеном млеку и млеку за производњу млечних производа утврђена Правилником о измени Правилника о максималним концентрацијама одређених контаминената у храни примењује се до 30. новембра 2024. године“, стоји у новом правилнику Министарства пољопривреде.

Истовремено, максимална дозвољена концентрација од 0,05 која је требало да важи од 1. децембра 2023. године, „пребацује“ се на нови датум – „од 1. децембра 2024. године“.

Граница за дозвољени ниво афлатоксина у млеку, тако, остаје подигнута на 0,25 микрограма по килограму, што је чак пет пута више од европског прописаног максималног нивоа за овај микотоксин, који је и сама Србија примењивала пре афере са афлатоксином 2013. године.

Подсетимо, тада је Влада кризу са афлатоксином решила тако што је дозвољену границу подигла на ниво од 0,5 уместо дотадашњих 0,05 микрограма.

Иначе, афлатоксин у млеко стиже преко кукуруза који се користи као компонента сточне хране – „производи“ га буђ. Зато је и једно од кључних питања било омогућити адекватно сушење кукуруза пре складиштења.

Од 2013. до данас границе дозвољеног афлатоксина у млеку у Србији су се неколико пута мењале – од 0,05, преко 0,5 до 0,25 микрограма по килограму. Последње најављено враћање на европски ниво од највише 0,05 микрограма било је у новембру 2022. године са почетком примене од 1. децембра 2023.

Тада је одлагање увођења границе од 0,05 микрограма Министарство пољопривреде, указујући да је Србија у процесу усаглашавања са ЕУ стандардима, образложило и тиме што „ЕУ стандард од 0,05 микрограма по килограму није и светски“.

„Процењује се да две трећине светске популације користи референтну границу од 0,5 микрограма по килограму – између осталих и САД, Кина, Јапан, Индија… И сама ЕУ има различите границе када је у питању ниво афлатоксина у свежем млеку и у сиревима“, навело је тада Министарство пољопривреде.

По новом Правилнику, за сирово млеко, термички обрађено млеко и млеко за производњу млечних производа до 30. новембра 2024. године дозвољена граница афлатоксина је 0,25 микрограма, а од 1. децембра 2024. биће 0,05 микрограма по килограму.

Ако не буде нових измена рокова.

Извор: n1

Ознаке: , , ,