Прочитај ми чланак

Србија од Француске купује авионе – Рафали замењују мигове

0

Србија од Француске купује авионе „рафал“ са намером да замени дотрајале „мигове“. Ради се о авионима који су у свету све траженији. „Рафал“ је француски двомоторни, вишенаменски борбени авион који је дизајнирао и направила копанија Дасо Авијасјон (Дассаулт Авиатион).

Опремљен широким спектром наоружања, „рафал“ је намењен за обављање мисија које захтевају превласт у ваздуху, ваздушног извиђања, копнене подршке, дубинског удара, противбродског удара и нуклеарног одвраћања.

„Дасо“ назива „рафале“ „омнирол“ авионом. „Омнирол“ значи да авион има способност да изврши различите сложене борбене задатке током исте борбе, било да се ради о копненом нападу, борби ваздух-ваздух ван визуелног домета (БВР) или пресретања.

Како наводи портал „Танго Сиx“, „рафал“ је као вишенаменски борбени авион у Француској заменио ловце, ловце бомбардере/извиђаче „мираж Ф1“, јуришне авионе „јагуар“, палубне ловце-пресретаче Ф-8 „крусејдер“, палубне ловце-бомбардере „супер етандар“, ловце-бомбардере „мираж-2000Д“, у великој мери ловце мираж-2000Б и Ц, и на крају ће заменити све преостале борбене авионе мираж-2000 (ловце-бомбардере мираж-2000Н и вишенаменске мираж-2000-5).

За Француску то није само авион који је ловац, ловац-бомбардер/извиђач за дејство по циљевима у ваздуху, на копну и мору, већ је то уједно и тактички бомбардер који може бити наоружан нуклеарним ракетама.

Перформансе авиона
Млазњак је први пут полетео 1986. године и сматра се ловцем генерације 4.5, са неким напредним карактеристикама као што су ограничена прикривеност, способност суперкрстарења (летење суперсонично без употребе накнадних сагоревача који гутају гориво) и способност лансирања ракета дугог домета, као што је нпр. „метеор“.

Рафал је развијен као модеран млазни ловац са веома високим нивоом агилности; Дасо је одлучио да комбинује делта крило са активним блиско спојеним канардом (узгонска површина која се користи у аеродинамичкој шеми за уздужну стабилизацију и управљање ваздухопловом, која је уграђена испред крила) како би максимизирао маневрисање. Авион је способан да издржи силу од 3,6г до 9г.

Рафал је аеродинамички нестабилна летелица и користи дигиталне контроле лета за вештачко спровођење и одржавање стабилности. Канарди авиона такође делују на смањење минималне брзине слетања на 115 чворова (213 км/х) док су у лету, током мисија обуке примећене су брзине ваздуха од чак 15 чворова (28 км/х).

„Рафал“ има могућност надзвучног крстарења брзином од 1,4 маха, без додатног сагоревања горива, а највећа брзина му је је 2.223 километра на час.

Борбени долет је 1.852 километра, а неборбени 3.700 километара са прикљученим спољним спремницима.

Брзина пењања је 304 метра у секунди, а највећа висина лета 16,8 километара.

Авион је наоружан топом калибра 30 милиметара, а може да понесе 9,5 тона наоружања у које спадају и ракете ваздух-ваздух, али и пројектили и бомбе ваздух-земља.

Рафал је 28. марта и 1. априла 2007. године, имао ватрено крштење у борбеној примени, у оквиру НАТО операција у Авганистану.

Цена „рафала“
Постоје различити извештаји о цени „рафала“, која се креће између 100 и 120 милиона долара по комаду у најосновнијој конфигурацији.

Француско ваздухопловство је дефинитивно купило своје ловце за много мање.

Као један од најнапреднијих авиона своје генерације и произведен у једном од најскупљих региона света, „рафал“ није јефтин.

Све популарнији авион
Ипак, без обзира на цену, овај авион је постао толико тражен, да компанија „Дасо“ можда неће бити у стању да произведе довољно летелица.

А то би могло имати глобалне импликације за нације које желе да ојачају своје ваздушне снаге усред сукоба у Украјини и на Блиском истоку, али које желе да избегну политичке везе везане за куповину руских или америчких борбених авиона.

Дасо авијејшн „редовно истиче своју способност да испоручивања борбених авиона рафала потенцијалним купцима само три године од потписивања уговора“, наводи се у анализи Међународног института за стратешке студије.

„Међутим, недавни налет компаније у продаји рафала могао би да учини ту 36-месечну посвећеност изазовнијом и чак може да угрози неке будуће послове“.

Рафале је, осим Србије недавно наручило осам нација: Египат, Грчка, Индија, Катар, Хрватска, УАЕ и Индонезија, као и француско ваздухопловство и морнарица.

До недавно, продаја „рафала“ је била слаба. Али многе нације појачавају своје ваздушне снаге.

У свету у коме су продајом ловаца доминирали амерички и руски дизајни још од Другог светског рата, француски авиони су купцима понудили алтернативу.

Данас је „рафал“ опција за нације које не желе политички и економски пртљаг који долази са куповином америчких и руских авиона као што су Ф-35, Ф-16 и Су-35, Или које не желе да зависе од једне нације која ће им обезбедити авионе.

Србија мења мигове
Процењена вредност српске набавке ескадриле од 12 авиона (10 једноседа, два двоседа и опреме) је три милијарде евра.

Петар Војиновић, уредник портала „Танго Сиx“, истакао је да је ратно ваздухопловство решило проблем ловаца модернизацијом постојећих МиГ-29, докупљивањем, добијањем старих половних из Русије и Белорусије, али је нагласио да су они доста унапређени да би могли да обављају своје редовне задатке и оно што се од њих тражи.

„Садашњи ловци МиГ-29, колико год да су прилично добро модернизовани, имају свој век трајања због старости њихове структуре односно целокупног авиона. И они могу да остану у служби негде до 2035-2037. године, зависи како који. И онда је пре неколико година почела баш прича о набавци вишенаменских борбених авиона „рафал“, који су генерација изнад МиГ-ова које тренутно имамо. Они су много способни, не могу се поредити по квалитету“, поручио је Војиновић за Тањуг.

Хрвати купили половне авионе
Војиновић је објаснио да је Хрватска набавила исти тип авиона, такође њих 12, али половне, које је платила око милијарду евра, а узела је и симулатор летења.

„Француска понуда показала се најбољом јер за најповољнији износ новца добијамо најбоље оцењен и опремљен авион“, рекао је тада премијер Андреј Пленковић.

У хрватској јавности се, иначе, повела полемика око цене авиона, јер је првобитно била објављена цена без ПДВ-а.