Pročitaj mi članak
Србија данас бројним манифестацијама обележава Дан државности у спомен на подизање Првог српског устанка 1804. и доношење Сретењског устава 1835.
Председник Србије Томислав Николић положиће венац на Гроб незнаног јунака на Авали, а потом ће, како је најављено, уручити ордење заслужним личностима и институцијама.
Премијер Ивица Дачић положиће венац у Цркви светог Ђорђа на Опленцу, задужбини породице Карађорђевић.
Прослава Дана државности почела је у суботу почасном артиљеријском паљбом са 10 плотуна из шест артиљеријских оруђа са Савске терасе Београдске тврђаве, отварањем изложбе у Народној библиотеци Србије „Завештања и дарови – легати као културна добра од великог значаја“, као и изложбе у „Први светски рат у документима Архива Србије“.
Отварајући изложбу у Народној библиотеци Србије, премијер Дачић је поручио да у наредним деценијама треба учинити напор „не само на јачању државе и тражењу новог места на светској мапи, већ и на просвећењу, јер без тога нема напретка“.
Дачић је нагласио да изложба „Завештања и дарови – легати као културна добра од великог значаја“ шаље порука да су легати „један од стубова државности и модерно доба наставља њима да се бави“.
На изложби, отвореној у Архиву Србије поводом националног празника, представљено је 35 најважнијих докумената о историји Првог светског рата, међу којима су оригинал ултиматума који је Аустроугарска упутила Краљевини Србији, оригинал одговора Србије и, вероватно најважнији документ у свету из тог доба – објава рата Аустроугарске Србији.
Програмом обележавања Дана државности предвиђен је низ културних манифестација у Аранђеловцу и Орашцу, месту у којем се Карађорђе састао са устаницима, организује и Фонд „Први српски устанак“.
На Сретење 1804. године, започела је Српска револуција, која је означила почетак ослобађања балканских народа од Турске.
Иако је успех револуције био променљив, на крају је – деценијама доцније, захваљујући мудрости Књаза Милоша Обреновића – крунисана успехом.
Сви други национално револуционарни покрети балканских народа против Турске били су плод угледања на Србе, укључујући и грчки устанак 1821. године.
На Сретење 1804, на збору виђенијих Срба са територије Београдског (односно Смедеревског) пашалука, који се догодио у Марићевића јарузи у Орашцу, донета је одлука о подизању устанка против Турака и за вожда је изабран Ђорђе Петровић – убрзо познат као Карађорђе.
Одлуци о подизању устанка претходила је Сеча кнезова, односно угледних народних првака, које су дахије превентивно побиле, због наводне нелојалности.
Први српски устанак најпре је захватио крајеве западно од Колубаре, Шумадију и Поморавље.
Читав Београдски пашалук ослобођен је 1807, али је судбину устанка одредио исход руско-турског рата, пошто су Русија и Турска потписале мир у Букурешту 1812. године. Препуштање Србије било је плод чињенице да је почињао Наполеонов поход на Русију.
По речима великог немачког историчара Леополда Ранкеа, Карађорђевом буном започела је Српска револуција, окончана успешним дипломатским достигнућима Милоша Обреновића, деценијама потом.
Карађорђе је, током Првог српског устанка (1804-1813) између осталог, у склопу обнове српске државности, устројио и низ важних институција, попут Велике школе, што је несумњив показатељ далековидости и визионарства.
Тако је септембра 1808. године у Београду беседом Доситеја Обрадовића „О дужном почитанију к наукама“ почела с радом Велика школа, далеки зачетак данашњег Универзитета у Београду.
На Сретење 1835, у Крагујевцу је донет први Кнежевине Србије познатији, устројен по узору на француски и белгијски.
Текст устава, необично либералан за тадашње прилике, израдио је Димитрије Давидовић, знаменити новинар и српски национални радник.
Овакво уставно решење одмах је изазвало негодовање Аустрије, Турске и Русије, и устав је убрзо суспендован. Велике силе сматрале су га превише либералним: у поређењу са уставима европских земаља тог времена он је то и био, осим ретких изузетака попут Француске и Белгије.
Кнежевина и Краљевина Србија имала је потом више различитих уставних решења: 1838, 1869, 1888, 1901. и 1903. године.
После Другог светског рата, од 1945. године, у потпуно промењеним околностима, Србија у саставу федералне Југославије је четири пута усвајала устав, а актуелни је усвојен 30. октобра 2006. и то је први Устав Србије након распада СРЈ, односно Државне заједнице СЦГ.
Сретење се као државни празник у Србији славило до формирања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, а поново се слави од 2002. године.
Председник Србије приредиће данас пријем поводом Дана државности.
Данас је Сретење Господње
У Србији се данас, као Дан државности и као празник Српске православне цркве, обележава Сретење Господње, први сусрет Бога и човека под сводовима храма – успомену на дан када је Богородица први пут увела у храм новорођеног Христа да га посвети Богу, али и као сећање на 1804. годину, када је у Орашцу почела борба за ослобођење од Турака. Сретење се слави и као дан када је на исти дан 1835. године Скупштина у Крагујевцу прогласила први Устав Србије, који је означио и почетак савремене српске државности.
Сретење новорођеног Месије кога је у јерусалимском храму у наручје примио праведни старац, познат као свети Симеон Богоносац, слави се увек четредесетог дана по рођењу Исуса Христа.
Побожни старац Симеон назива се и Богопримац. Њему је Бог рекао да неће умрети док не види Христа Спаситеља. Он је то дочекао и примио је на руке малога Христа Бога.
Духом вођен дође у храм, и кад унесоше родитељи дете Исуса, да изврше на њему оно што је уобичајено по закону, он га узе на руке своје и благослови Бога и рече:
“Сада отпушташ у миру слугу својег, Господе, по речи својој; јер видеше очи моје Спасење твоје, које си уготовио пред лицем свих народа. Светлост, да просвећује незнабошце и славу народа твога Израиља“.
Овај празник, суштински важан за хришћанство као први сусрет Спаситеља са људима, спада у ред Господњих али и Богородичних празника, јер се на тај дан истовремено велича чистота Богородице коју је, како каже предање, првосвештеник Захарија, отац Јована Крститеља, увео у јерусалимски храм на место одређено за девојке.
Овај догађај из живота цркве описан је у четворојеванђељима, где се међу сведоцима помиње и Ана кћи Фануилова, која је присуствовала Сретењу Господњем, и потом објавила становницима Јерусалима да је „коначно стигао онај који је одавно најављиван и очекиван“.
Предање даље каже да су фарисеји обавестили цара Ирода о догађају у јерусламском храму. Уверен да је то нови цар кога су најавили пророци са Истока, Ирод је наредио да убију Исуса. Међутим, према упутству Анђела Божјег, божанска породица је већ била на путу за Мисир.
Сретење се слави од времена цара Јустинијана, то јест од 541. године, када је епидемија куге односила и до 5.000 живота дневно, а земљотрес у Антиохији оставио за собом велику пустош.
Слава Сретења веома је честа у српском народу, који за овај празник везује своју традицију и обичаје. Дан Сретења 1804. године пресудан је за историју српског народа, јер је тог дана Крађорђе Петровић подигао у Орашцу Први српски устанак.
У нашем народу постоји и веровање да се на Сретење срећу зима и лето. Ако на Сретење осване сунчан дан, а медведи уплашени од сопствене сенке врате се у зимски сан, верује се да ће зима потрајати још шест недеља.
(РТВ)
