Podešavanja / Settings

Prvi srpski ustanak označava početak stvaranja moderne srpske države. To je i stvarni početak Srpske revolucije, koja je trajala do 1815. godine, kada je završen Drugi srpski ustanak. Ipak, prema drugačijim mišljenjima, Srpska revolucija se završava sa turskim hatišerifom iz 1830, ili traje sve do kraja Prvog svetskog rata 1918. Prvi srpski ustanak, kao početak […]

Evo jedne nevelike, uglavnom zaboravljene i prilično poučne knjižice istoričara, univerzitetskog profesora i akademika Alekse Ivića, izdanje Izdavačke knjižarnice Gece Kona, Beograd, 1926. godine, Iz doba Karađorđa i sina mu kneza Aleksandra. Ovaj bečki đak istraživao je „Ratni, Državni i Policajski Arhiv u Beču, gde se čuvaju izveštaji austrijskih vojnih zapovednika, pisani većinom prema vestima, […]

Крајем 18. и почетком 19. века замисао о обнови „Илирске краљевине“  изнео је и обнародовао митрополит црногорски Петар Први Петровић Његош (Свети Петар Цетињски, Његуши, 1748 – Цетиње, 18. октобар 1830, поглавар  (Старе) Црне Горе од 1784. до 1830; у титулару се потписивао као „Митрополит Црне Горе, Скендерије и Приморја, а био је и  руског царског „ордена свјатаго Александра Невскаго каваљер“). [1] […]

Njegovu objavu prenosimo u celosti: KAKAV JE KRALJ OVAJ IRAC! OVAJ.. RUS! MA, NAŠ BRE! Ova priča bi mogla da se uči u našim školama. Da se uči, deca bi bila oduševljena. Ali, kad se već tamo ne uči.. što bar nama ovde ne bi bilo lepo? Sledi niz. Uživaćete, sumnje nema ⬇️ pic.twitter.com/PIuJe5IuI4 — […]

Kao dete se isticao nesvakidašnjom hrabrošću. Bio je preke naravi i štedljiv. Nije bio u prilici da se školuje, tako da je ostao nepismen. Karađorđe je tvorac prve slobodne srpske države posle pada Srbije 1459. pod tursko ropstvo i rodonačelnik kraljevske dinastije Karađorđević. U Austrijsko-turskom ratu bio je hajduk, a zatim trgovac u Topoli. U […]

Слику неустрашивог борца који никада не губи битке потврдио је и у бици на Иванковцу у августу 1805. када је, са Петром Добрњцем и Стеваном Синђелићем, победио далеко јачу војску Хафиз-паше која се запутила ка Београду. Након ове битке, буна на дахије је прерасла у устанак против турске владавине. Миленко је са устаницима продро у […]

Проф. др Зоран Милошевић, редовни професор теоријске социологије и политичке теорије, каже да су Французи и Наполеон имали велике заслуге у слому Првог српског устанка. Милошевић, у емисији на ТВ Рас, каже да је Наполеон послао своју артиљерију у помоћ Турцима у Боју на Равњу, данашњој Засавици, и да су тек након тога Турци успели […]

Са овом идејом се Црни Ђорђе вратио у Србију под турском окупацијом, где диже устанак. Када је устанак пропао, Црни Ђорђе са устаницима прелази преко Саве, где му одмах одузимају новац, оружје и архиву, а Вожд на изричит захтев Аустроугарске прелази Русима у Хотин. Да је Аустроугарска будно пратила сва догађања и држала их под […]

Према наводима новинара и писца Луке Мичете, који је завршио дводелну, и како сам каже можда и најобухватнију биографију Црног Ђорђа, требало би разумети пре свега период у коме Карађорђе живи али и то да није све онако као што ми мислимо. „Ми врло често митску стварност доживљавамо као историјску. А то није тачно. Карађорђе […]

Отпочео је као локална побуна против дахија, а прерастао је у прву фазу српске револуције. Устаници предвођени Карађорђем су успели да у значајном временском интервалу ослободе пашалук. Овај устанак је претходио Другом српском устанку 1815, који је на крају довео до стварања модерне Србије. Неке од значајних личности устанка су: Карађорђе Петровић, Јанко Катић, Васа Чарапић, […]

Pre, dok smo bili nepismeni, mi smo rezoluciju koju bismo doneli na mitingu, da je ne bismo zaboravili, odmah izvršavali; sad kada smo pismeni, te možemo napisati šta želimo i šta hoćemo, sad nam je već lako. Desi nam se kakva nepravda ili nevolja, a mi se zberemo na miting, izrazimo gnušanje, napišemo to na […]

Danas se obeležava 199 godina od smrti Đorđa Petrovića, vožda srpskog naroda, kog su Turci nazvali “Crnim Đorđem”.

Током Првог српског устанка Србија је била поприште тајне шпијунске борбе великих сила. У тој борби, више невољно него вољно, учествовао је и Доситеј Обрадовић. Почетак српског устанка, 1804. године, Доситеја Обрадовића затекао је у Трсту. Тамо је покушавао да се умили имућним српским трговцима, да би му помогли у књижевном раду. А ови трговци, […]

U istoriju i, još više, u legendu ujahala je opasana oružjem, prašnjava i oznojena, ljutita kao crvena papričica kojom je mazala usne. I to ne bilo gde nego u gnezdo junaka i kabadahija, u varošicu Poreč na Dunavu.

Došlo je vreme da se u svim regionalnim srpskim kulturama propagira kultura svih srpskih „krajeva“. Svi kulturni modeli moraju biti sačuvani od zaborava i sa njima se mladi moraju upoznati.

Boj na Čegru predstavlja jedan od najtragičnijih oružanih sukoba u čitavom razdoblju Prvog srpskog ustanka.

Srbija danas brojnim manifestacijama obeležava Dan državnosti u spomen na podizanje Prvog srpskog ustanka 1804. i donošenje Sretenjskog ustava 1835.

Prosvetitelj Hadži Ruvim, arhimandrit manastira Bogovađe, bio je pre 210 godina prva žrtva dahijske seče Srba. Njegova pamet, pismenost, kao i ugled u narodu, i veze sa inostranstvom, plašili su Osmanlije više nego puške i jatagani

1807. godine Srbi su u Prvom srpskom ustanku izbacili Turke iz Kalemegdanske tvrđave i Beograd je, posle 380 godina, ponovo postao prestonica srpske države.

Vođe Prvog srpskog ustanka sa Karađorđem na čelu bili su svesni da je za njihovu uspešnu borbu protiv još uvek moćnog Otomanskog carstva potrebna međunarodna podrška