Pročitaj mi članak

Srbija na udaru azorskog anticiklona: Evo do kada nas očekuju prolećne temperature

0

Zbog temperatura koje će se kretati u intervalu od minus dva do 22 stepena, poseban oprez savetuje se osobama sa kardiovaskularnim tegobama, astmom i hronično opstruktivnim bolestima pluća

Утицај азорског антициклона заслужан је за неуобичајено топао период за ово доба године под којим ће се Србија налазити до 13. фебруара, до када нас очекују максималне температуре од 16 до 23 степена Целзијусових, открива за РТ Балкан метеоролог РХМЗ-а Слободан Совиљ.

„Тај антициклон најчешће доминира регионом Средоземља, Севером Африке, деловима Атлантика и Перинејским полуострвом. Када се у зимским месецима, као сада, нађемо под његовим дејством, тада је у нашим крајевима често температура изнад просека и карактерише га суво време“, објашњава метеоролог.

Совиљ, међутим, као необично види то што период високих температура траје десетак дана.

„Ипак, и у прошлости је било повремених продора топлог ваздуха. Ако говоримо о рекордима, најтоплији дан у фебруару у Србији забележен је у Лозници 25.02.2008. године када је измерено 25,6 степени Целзијуса. Што се Београда тиче, давног 13.02.1899. године измерено је 24,5 степени Целзијуса“, наводи наш саговорник.

Сада је мало вероватно да те вредности буду премашене.

Дневни максимуми ће бити нешто нижи, јер ће све до 13. фебруара бити 13,5 и 21,1 степен, наводи Совиљ.

„После тог датума имаћемо лагано, мање захлађење и температуре неће нагло опадати. Дневни максимуми ће бити од 5 до 12 степени, а израженије захлађење и повратак правим зимских температурама можемо да очекујемо између 15 и 20. фебруара када ће уз кишу бити могућ и снег у нижим пределима“, најављује метеоролог РХМЗ-а.

Истакнута колебања температуре

Сутра ће температура у Србији бити до 22 степена, за већи део дана прогнозира се сунчано време.

„Најнижа температура биће од минус два до седам, а највиша од 17 до 22 степена. Најтоплије ће бити у Неготинској крајини, али и у остатку земље. У централној и западној Србији максималне температуре око 20, на подручју Београда 19, а на крајњем северу и југу земље између 17 и 19 степени“, каже саговорник РТ Балкана.

Додаје да ће такође ван већих урбаних средина дневна колебања температуре бити велике.

„Минималне ће бити између минус 2 и два степена, Краљеву (0 степени) у Лесковцу, Врању и Пожеги (минус 1), а да очекујемо да максималне скачу до преко 20 степени, то може неповољно да утиче на срчане, кардиоваскуларне, реуматичне, али и особама склоним главобољама“, поручује он.

Др Ивана Стефановић из београдске Хитне помоћи за РТ Балкан каже да је ноћас највише позива забележено у вези са збрињавањем пацијената са астмом и хронично опструктивне болести плућа.

„Удружено са вирусима, јављају нам се грађани са температуром и компликацијама при дисању. Очекујемо кардиоваскуларне пацијенте, јер прилагођавање нашег организма подразумева да срце успе да одржи унутрашњу температуру стабилном. То значи да мора да прошири крвне судове на периферији и да ради под повећаним напором. Отуд и пролећни умор који сви осећамо, да смо исцрпљени, да су нам ноге тешке, а код кардиоваскуларних болесника може да дође до пада притиска, благе вртоглавице, поготово ако се претопле“, истиче она.

Савет је да се људи понашају рационално, да се не излажу додатним напорима, да конзумирају течност и крећу се по равном, као да код себе имају слатко (јабука, банана, лимунада заслађене медом) и слано (кикирики, бадем, лешник).

„Пензионери никако да не излазе у раним јутарњим сатима и да се не оптерећују, да не носе ништа тешко у рукама како не би оптеретили срце и како би оставили довољно времена да се тело током дана привикну на повишене температуре. Што се повремене суплементације тиче, уводити уз обавезну консултацију лекара“, закључује она.