Pročitaj mi članak

Srbija među najgorima u Evropi, udišemo neverovatne količine otrova iz vazduha

0

Evropa se suočava sa "ozbiljnom krizom javnog zdravlja", pri čemu skoro svi ljudi širom kontinenta žive u područjima sa opasnim nivoom zagađenja vazduha, pokazalo je istraživanje Gardijana. Da stvar bude gora, Srbija je na opasnoj mapi Gardijana obojena crnom bojom. Prema nalazima istraživanja, više od polovine stanovništva Severne Makedonije i Srbije živi sa četiri puta više štetnih čestica u vazduhu od smernica Svetske zdravstvene organizacije (SZO).

Анализа података прикупљених коришћењем најсавременије методологије – укључујући детаљне сателитске снимке и мерења са више од 1.400 станица, открива страшну слику загађеног ваздуха широм континента у ком се гуши 98 одсто људи.

Најгоре погођена земља у Европи је Северна Македонија. Скоро две трећине људи широм те земље живи у областима са количином штетних честица ПМ2,5 која је четири пута већа од смерница Светске здравствене организације (СЗО). Утврђено је и да четири области имају загађење ваздуха скоро шест пута веће од дозвољеног, укључујући и главни град Скопље.

Источна Европа је у знатно горој ситуацији од западне Европе, осим Италије.

Гардијан је радио са стручњацима за загађење на изради интерактивне мапе која открива најтеже погођена подручја на континенту. Мерења се односе на ПМ2,5 – ситне честице у ваздуху које се углавном производе сагоревањем фосилних горива, од којих неке могу да прођу кроз плућа и у крвоток, утичући на скоро сваки орган у телу. Тренутне смернице СЗО наводе да просечне годишње концентрације ПМ2,5 не би требало да прелазе 5 микрограма по кубном метру. Нова анализа је показала да само два одсто становништва Европе живи у областима унутар ове границе. Стручњаци кажу да загађење ПМ2,5 узрокује око 400.000 смртних случајева годишње широм континента.

„Ово је тешка криза јавног здравља. Оно што видимо сасвим јасно је да скоро сви у Европи удишу нездрав ваздух“, рекао је Роел Вермеулен, професор животне средине на Универзитету у Утрехту који је предводио тим истраживача широм континента који је сакупио податке.

Ово су стравични подаци до којих је дошао Гардијан:
-Скоро сви становници у седам земаља источне Европе – Србији, Румунији, Албанији, Северној Македонији, Пољској, Словачкој и Мађарској имају дупло више штетних честица у ваздуху од смерница СЗО

-Више од половине становништва Северне Македоније и Србије живи са четири пута више штетних честица од смерница СЗО

-У Немачкој, три четвртине становништва живи са двоструко више штетних честица од смерница СЗО. У Шпанији је та цифра 49 одсто, а у Француској 37 одсто

-У Великој Британији, три четвртине становништва живи у областима где је изложеност између један и два пута већа од смерница СЗО

Близу 30 милиона Европљана живи у областима са малим концентрацијама штетних честица које су најмање четири пута веће од смерница СЗО.

Саобраћај, индустрија, кућно грејање и пољопривреда су главни извори ПМ2,5 честица, због чега је ово постало кључно питање у Европи.

Ситуација је критична

Загађење ваздуха постало је кључно питање у Европи, а ЕУ је под притиском да учини више у борби против растуће кризе јавног здравља. Прошле недеље, Европски парламент је изгласао усвајање смерница СЗО о ПМ2,5 до 2035. године . Закон, који тек треба да буде финализован у преговорима са саветом, поставио би правно обавезујућу границу за годишњу концентрацију ПМ2,5 од 5 микрограма по кубном метру.

Али стручњаци кажу да је потребно одмах предузети хитне мере. Они указују на све већи број доказа који показују да загађење ваздуха утиче на скоро сваки орган у телу и повезано је са огромним спектром здравствених проблема, од болести срца и плућа до рака и дијабетеса, депресије и менталних болести до когнитивних оштећења и ниске порођајне тежине.

Једна недавна студија је показала да је загађење ваздуха одговорно за милион мртворођене деце годишње , а друго да млади људи који живе у градовима већ имају милијарде токсичних честица од загађења ваздуха у својим срцима.

Неки градови широм Европе, укључујући Лондон и Милано, предузели су кораке у борби против загађења ваздуха, од увођења зона ултра ниских емисија до шема за смањење саобраћаја и иницијатива за пешачење и вожњу бициклом. Али стручњаци кажу да политичари морају да делују хитније у светлу све већег броја доказа о штети.

Истраживања су такође показала да је већа вероватноћа да ће сиромашније заједнице унутар земаља живети у подручјима са највећом загађеношћу ваздуха. Барбара Хофман, професорка еколошке епидемиологије на Универзитету у Дизелдорфу, рекла је да је загађење ваздуха питање „еколошке неправде“.

„Највише погођене земље су такође оне са најнижим средњим приходом, уз неколико значајних изузетака – ово илуструје степен еколошке неправде коју доживљавамо у ЕУ. Чишћење ваздуха посебно у источној Европи је хитно потребно како би се обезбедиле једнаке могућности за здрав живот широм Европе“, рекла је она.

Izvor: nova.rs

Oznake: , , ,