Од европског неимарског чуда Барска пруга постала је најспорија саобраћајница Старог континента. МОНДО је проверио како данас изгледају спаваћа кола, тоалет, ресторан… у возу који „јури“ 50 километара на сат.

Када је 30. маја 1976. године, након деценије градње, отворена такозвана Барска пруга, мало ко је могао поверовати да ће 38 година касније возови од једине црногорске луке до некадашње југословенске, а данас српске престонице путовати два и по пута дуже него што су када је ова железничка траса отворена.

По реду вожње, некадашњи пословни воз који је саобраћао на релацији Бар – Београд и у обрнутом смеру, ову трасу прелазио је за седам сати и 25 минута. Кретао би из Бара у 14.00х а у Београд је стизао, ако не би било кашњења, у 21.25х.

Обични брзи возови, који су кретали у јутарњем и вечерњем термину, путовали су око пола сата дуже јер су стајали на више станица. Ван сезоне, дневно је барском пругом од прве до последње станице путовало најмање четири воза, два вечерња, један јутарњи и један пословни. Током лета, увођени су ванредни, такозвани сезонски возови.

Шездесетих и седамдесетих година прошлог века градња барске пруге била је један од највећих неимарских подухвата у Европи, а након отварања ова саобраћајница третирана је као једна од најмодернијих те врсте на Старом континенту. Максимална дозвољена брзина била је 120 километара на сат.

У међувремену, брзина возова у Европи расла је до, за наше прилике, невероватних 250 километара којом се на неким дестинацијама крећу у Француској. Просечна брзина барском пругом одавно је оборена испод 50 км на сат, а не неким дионицама међународни воз за Београд (или у обрнутом смеру за Бар) „јури“ и читавих 20 километара! Као својевремено легендарни Ћиро Суторманском пругом од Бара до Вирпазара, која је био понос Црне Горе почетком 20. века.

Нешто мање од четири деценије од како је отворена, овом пругом путници се тако од прве до последње станице возе најмање 16 сати, често истим вагонима који су били у употреби и када је саобраћајница пуштена у промет! Из обе железнице добро пазе да се у композицији не нађе неки од вагона у којем су у 21. веку промењене пресвлаке за седишта.

Уместо четири воза, дневно путује само један који крене у 17:00х из Бара, а стигне у Београд сутрадан око 10:00х. Композицију чини углавом 13 путничких вагона од којих су неки у полураспаднутом стању, и два за превоз аутомобила.

Извор: Мондо

Ознаке: Јапан, Београд Бар, бризина, возови, железница, Србија