Прочитај ми чланак
(Новости)
Сва овогодишња истраживања показала су да Срби спадају у најнесрећније нације на свету, или су у другом делу лествице. Тек за нијансу срећнији су житељи бивших ЈУ република: Хрватске, Словеније, Македоније и Црне Горе.
Тако је, према последњем истраживању Института Еарт америчког Универзитета Колумбија, од 156 земаља, Србија на 149. по укупном доживљају тренутне среће, и уједно је најтужнија европска земља. Словенија је 106, Хрватска 124, Македонија 140, а Црна Гора 143. Иза нас су Грузија, Либан, Сијера Леоне, Того, Палестина, Јерменија и Ирак. Испред нас је половина Африке и Азије.
Амерички истраживачи узели су за параметре спољне и унутрашње критеријуме. У прве спадају: доходак, посао, брига коју показује заједница и власт према грађанима, систем вредности и религија. У личне спадају: душевно и физичко здравље, породица као подршка, образовање (више образовање подаразумева најчешће и бољи стандард), пол и годиште. Тако су се жене у већини земаља изјашњавале као срећније од мушкараца, а више срећнијих него несрећнијих је испод четрдесете и после педесете године.
Истраживање је показало и да су задовољнији сиромашни када добију неки екстраприход, него богатији у истој ситуацији. Да срећа није повезана искључиво са богатством најбоље показује пример Сомалије, која је прошла кроз глад и ратове, а где се 80 одсто популације изјаснило као срећно, што је ову земљу сврстало на пето место. Ипак, када се упореде прве земље са лествице (Исланд, Лаос, Ирска, Панама) са последњима, види се су приходи најсрећнијих 40 пута већи него најнесрећнијих.
– Већи индекс среће и оптимизма показују нације које не стоје економски добро, али имају наду у будућност, попут Индије. Или оне које су сиромашне, али им културни образац налаже да се радују животу, попут Доминиканске Републике или Кубе. Они од детињства уче да имају позитиван однос.
Шта је онда то што нагони житеље Балкана, посебно бивших југословенских република, да буду несрећни?
– Генерације су се добро осећале у бившој Југославији и распад земље доживеле су као губитак. Нестала је идеологија, повећале су се социјалне разлике, већини је опао стандард. Људи који су некад нешто имали, па изгубили, много су несрећнији од оних који никада нису ни имали. Код њих доминира осећај пада и понижености. Срби јако брину за будућност, и истраживање одсликава ментални пресек нације, каже психолог Зоран Миливојевић.
Социолог Драган Коковић пак истиче да слична истраживања треба узимати са резервом, јер је „срећологија“ помодна у свету:
– Без обзира на критеријуме које истраживачи узимају у обзир, морамо имати на уму да је срећа врло релативна. Један наш човек може у исто време да буде и срећан и несрећан. Срећан јер вози „југо“, а несрећан јер нема „мерцедес“. Неко може имати и виле и јахте, па бити депресиван. Шведска важи за социјалну државу са великим степеном слобода, њен народ се котира као срећнији, а има највећи број самоубистава!
Он се, ипак, слаже да народи овде имају пуно објективног разлога да се осећају незадовољно и несрећно, јер су преживели ратове, изгубили државу, систем вредности, распало се и друштво и породица, и мало је тога остало за шта могу да се ухвате. Доста им је свега, и увек мисле да је „срећа негде другде“.
Међу најнесрећнијима су појединци и нације који највише пате због неизвесности, који страхују да ће изгубити посао, који немају ни идеологију, ни религију, немају поверење у комшије, пословно окружење, полицију и друге институције. У Европи посебан утицај на осећај среће и задовољства има једнакост, односно мање социјалне разлике. И док 70 одсто Американаца верује да ће им се указати прилика да се извуку из сиромаштва и успеју у жовоту, на старом континенту то мисли мање од половине.
ВАЖНА ПОДРШКА
У најсреЋнијим земљама на лествици, како наводе истраживачи Института Еарт, очекивано трајање здравог живота је за 28 година дуже него у најнесрећнијим. У њима 95 одсто људи има кога да позове у помоћ кад је у невољи, док у најнесрећнијима то може само 48 одсто. У првима 94 одсто популације осећа већу слободу (у другима 63), и мањи проценат је суочен са корупцијом (30 према 80 одсто).
