Прочитај ми чланак
(Б92)
Србија се за ретко шта може похвалити да је лидер у целој југоисточној Европи. Судећи према истраживањима, убедљиво водимо у активностима на друштвеним мрежама.
Мреже као што су Твитер и Фејбсук израсле су из друштвених у медијске, наметнувши се као брз извор информација. Предавач на ИТ Академији и блогер Драган Варагић тврди да се Србија, иако је касно приступила интернету, наметнула као повољно тло за „гајење“ дигиталног друштва.
„Разлог за то је један след догађаја који се код нас десио, где су медији, као последицу тих догађаја, интензивно почели да прате Твитер, нарочито после изјаве Ван Ромпеја преко Твитера да је Србија добила кандидатуру за чланство, и после тог догађаја практично сви медији прате шта се дешава на Твитеру“ каже Драган Варагић, предавач „ИТ Академи“.
Према Варагићевим речима корисници Фејсбука или Твитера имају макар минималну потребу да добију своју дневну дозу пажње и актуелности. Међутим, од 2008. године све је више оних који су у тој потреби отишли предалеко и који улазе у домен зависника. Поред претежно млађе популације, у дефектолошком саветовалишту „Ентера“ памте се и неки неуобичајени случајеви.
„Имали смо жену која је била инструктор аеробика која је у једном моменту имала преко сто кила, јер се навукла на Фејсбук и није излазила из куће, имали смо такође једну госпођу која је имала шездесет и нешто година, која се навукла на чет па су на крају помислили да је умрла и провалили јој у стан. Она се тако са шесет’ и кусур година укључила у програм одвикавања“ објашњава Милан Радовановић, специјални педагог дефектолошког саветовалишта „Ентера“.
Данас је два и по милиона грађана Србије на Фацебооку а преко двеста хиљада на Тwиттеру. Већина је ту због игара, дописивања и разоноде, али ту су и они са намером да утичу на дигитално јавно мњење. Изузетно брзо и неретко површно примање информација чини да такав утицај код неких корисника јача великом брзином.
„Сви ти људи који користе друштвене мреже функционишу по принципу позитивне сујете, да не кажем дојења сујете, и ви што више то на добар начин радите а да не изгледа да им се завлачите, тим који то тако раде је јако добро на друштвеним мрежама“ додаје Варагић.
Знамо да су најбрже, али према свему судећи, друштвене мреже полако постају и један од најрелевантнијих извора информисања, и ако желите на њима да будете примећени, ипак се водите речима професора Варагића – оно што не бисте изјавили у вестима немојте ни на интернету.
