Мигранти из Аустрије шаљу сваке године у отаџбину око 780 милиона евра, за своје породице којима је тај новац често једино примање, а истовремено им због тога прети пут у клопку сиромаштва, показала је студија Аустријске банке за развој. Добар део те суме, однонсо око 113 милиона евра годишње, према студији из 2007. године, иде у Србију.

Трансакције из иностранства су релевантан економски фактор за земље у развоју, а за поједине породице и један од сталних извора прихода.

На другом месту, иза Србије су Турска, Пољска и Чешка, са по нешто више од 70 милиона евра, при чему се већи део новца не упућује преко банака, већ другим путевима.

Многе финансијске институције нуде трансфере новца у иностранство, али су они везани за велике трошкове. Тако, на пример, за износ од 100 евра може бити плаћена и такса до 17,50 евра, што је релативно висок трошак за мали износ.

Због тога мигранти новац пре свега носе са собом у отаџбину, или аутобусом шаљу паре, када је реч о југоисточној Европи.

Пошто много новца неформалним путем доспева до крајњег корисника већи део токова новца у иностранство није обухваћен статистичким подацима, показала је студија.

Годишње сваки мигрант, у просеку, у своју земљу шаље измедју 4.000 и 4.500 евра, објаснио је сарадник Центра за социјалну иновацију Аугуст Гахтер.

Висока очекивања рођака често фамилију у иностранству води у клопку сиромаштва, јер ни они у великом броју случајева нису финансијски боље стојећи.

И поред чињенице да ни они немају претерано велика примања, мигранти се осећају одговорним за породицу у отаџбини и често узимају чак и кредите како би помагали најближе у домовини.

– Просечна расположива средства запослених страног порекла тиме опадају са око 80 на 60 одсто у односу примања домаћег запосленог – објаснио је Гехтер.

Он је указао да то фактички значи сиромаштво, које је домаћем становништву нејасно, јер они не виде трансакције.

Према извештају о мигрантима и интеграцији, око половину клијената бечког саветовалишта за дужнике чине особе којима немачки није матерњи језик.

Директор саветовалишта Александер Мали оцењује да су за око половину дугова одговорне трансакције новца породици у отаџбини.

Те трансакције су мач са две оштрице. Док рођаци тим новцем могу себи нешто приуштити што не би могли другачије, и тиме повећају своју куповну моћ, за мигранте који шаљу новац у новој домовини то може значити пад у сиромаштво, констатује студија.

 

(Танјуг)

Oznake: Austrija, dijaspora, novčana pomoć, rodbina, Srbi, Srbija