Прочитај ми чланакГде се били, са ким сте се шетели, кога држали за руку, све то могу да препознају паметне камере постављене на београдским улицама. Широм престонице инсталирано их је већ хиљаду, а још увек немамо тачан одговор где иду подаци са њих и ко све може да им приступи.
Група појединаца и организација окупљена око портала хиљаде.камера.рс покренула је онлајн петицију којом се од надлежних тражи да забране употребу технологије за биометријски надзор који угрожава права и слободе грађана у јавном простору.
Mapa kamera po Beogradu Foto: hiljade.kamera.rs
Покретачи петиције у тексту под насловом “Не снимај ми лице” захтевају од Министарства унутрашњих послова пуну транспарентност о куповини и цени ове технологије и употреби система који се састоји од хиљада камера на улицама Београда.
Ђорђе Кривокапић из Схаре фондације објашњава за Нова.рс да су грађани Београда преко сајта хиљаде.камера.рс лоцирали 1001 паметну камеру, док је Министарство унуташњих послова пријавило 223 локације где се налазе паметне камере.
Он упозорава да се камере за систем паметног надзора на улице Београда постављају без учешћа јавности, без разговора о последицама и мимо начела прописаних законима и Уставом.
“Имамо читав низ проблема у вези са овим системом надзора, а кључ је да није било јавне расправе чему ће све да служи тај систем, колико ће он допринети нашој безбедности, али и колико ће угрозити нашу приватност” истиче.
Овај систем паметног видео надзора, како наводи Кривокапић, препознаје лица у реалном времену, али и прикупља друге податке и у стању је да идентификује обрасце понашања.
“Може да препозна где шетате, с ким шетате, с ким се држите за руку, с ким сте се пољубили… То је потпуна контрола јавног простора и свих наших радњи у том простору” наглашава.
МУП ћути о детаљима
МУП јавности никада није пружио тачне податке о томе како функционише овај систем нити детаље докле се стигло у његовом постављању.
“Ми немамо механизме да проверимо шта је истина. Чињеница је да камере постоје на улицама, да оне снимају, а сад где иду ти подаци, где се чувају, ко све има приступ њима, то никада нисмо добили јасне одговоре. Више смо о том систему сазнали анализирајући опрему коју има, него што нам је МУП саопштио” упозорава Кривокапић.
Подсећа да овакава обрада података није у складу са нашим Законом о заштити података, да није прихваћена студија утицаја система на околину, као и да је повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности више пута упозорио да та област мора детаљно да се регулише законом.
У ситуацијама када јавност нема довољно података о томе како функционише може доћи до злоупотребе оваквих биометријских система надзора.
Неповерење због досадашњег искуства са надзором
“С обзиром на досадашњи историјат понашања разних служби у кориштењу података, посебно када су у питању телекомуникације, јавност не може да има поверања да ће све бити по закону. То неповерење јавности је јасна последица досадашњег понашања када је у питању приступ информацијама масовног надзора посебно у области телекомуникација. У многим ситуацијама до сада су саопшили да немају приступ телефонским разговорима, а онда ми из праксе видимо да је сасвим другачија ситуација” објашњава Кривокапић.
Нигде у Европи, како оцењује представник Схаре фондације, не постоји тако свеобухватан систем биометријског надзора неког кинеског произвођача, као у Србији, по том питању смо шампиони у Европи.
Кинески видео надзор на српским улицама био је зимус тема и у немачком Бундестагу, пошто су поједини посланици поставили питање колико је заправо Србија спремна да испуни правила ЕУ када је реч о заштити личних података ако се узме у обзир увођење овог система надзора у сарадњи са кинеском компанијом.
Почело као решење у борби против криминала
Родољуб Шабић, бивши повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, подсећа за Нова.рс да је МУП сарадњу са са кинеским Хуавејом на овом пројекту најавио као решење у борби против криминала, али и у откривању починилаца саобраћајних несрећа који побегну са лица места.
“Тада је то све, у смислу најава, деловало доста скромније него што је сад, али већ је у том тренутку било забринајвајућих изјава тадашњег министра унутрашњих послова Небојше Стефановића који је рекао да ће бити покривена свака улица, сваки ћошак и пролаз. Не треба објашњавати уопште зашто је ова изјава проблематична, али треба објаснити како се ове камере могу злоупотребвљавати”, каже Шабић.
Како даље наводи, реч је о интелигентном видео надзору који даје аутоматске информације о снимљеној особи.
“МУП има дигиталне фотографије свих грађана ове земље и то не само пунолетних, јер се и неким малолетним особама издају лична документа. Тако власт може у сваком тренутку да прати сваког грађанина ове земље, па и вас новинаре, своје политичке опоненте, чланове опозиције. Овако нешто се увек може злоупотребити, а ми смо у Србији у више наврата сведочили томе како власт злоупотребљава личне податке својих грађана, па ко нам онда гарантује да неће и овај систем”, каже Шабић.
Поред тога, наводи Шабић, не постоји никаква студија, процена или јавна расправа о постављању овх камера.
“За инсталирање таквог система нема никакве законске основе, а то је јасно рекао и актуелни повереник. Поред тога, МУП упорно ћути, немамо никакве прецизне информације. Може да се каже да грађани Пекинга сазнају пре неголи Београђани да ће бити снимани, јер је Хуавеј на свом сајту пре једно годину и по дана објавила вест о тим камерама, њиховом постављању у Београду, о квалитету, могућностима. Индикативно је да је неколико дана после тоога та објава повучена са сајта, вероватно по налогу из Србије”, закључује Шабић.
Хронологија пројекта “Сигурно друштво”
У децембра 2014. МУП Србије и Хуаwеи закључују Меморандум о разумевању који се односи на реализацију пројекта “Сигурно друштво”, да би почетком фабруара 2017. године био потписан Споразум о стратешком партнерству МУП-а и компаније Хуаwеи за увођење технологија и решења за “безбедан град” у системима јавне безбедности.
У јесен 2017. представници државне администрације почињу да излазе у јавност са првим информацијама о систему паметног надзора. Министар унутрашњих послова најављује куповину опреме, камера и софтвера од компаније Хуаwеи ради боље контроле саобраћаја и ефикаснијег спречавања кривичних дела. Крајем исте године, министар наводи да су камере по Београду постављене да би се “обновио” систем видео-надзора.
Јавност у новембру 2019. долази до текста Процене утицаја, а активисти и невладине организације позивају МУП да до даљег обустави увођење паметног надзора, због пропуста да се ова мера неселективног надзора грађана оправда конкретном сврхом, заснованом на утврђеним чињеницама. Истовремено, Повереник оцењује да процена утицаја није израђена у складу са Законом.
Међутим, током 2020. грађани преко друштвених мрежа грађани свакодневно јављају да се у њиховим улицама и квартовима ради на инфраструктури и постављају камере које делују инвазивно у односу на простор и густину насељености. Постављање камера није заустављено ни током ванредног стања.
