Pročitaj mi članakZakon predviđa da sve nevladine organizacije i mediji koji iz inostranstva na godišnjem nivou dobijaju bar 20 odsto prihoda moraju biti registrovani u posebnim registrima, kako bi država pratila inostrana finansiranja
Парламент Грузије усвојио је данас закон о страним агентима, јављају руски медији.
Закон предвиђа да све невладине организације и медији који се финансирају из иностранства треба да се региструју у специјалном регистру у случају да бар 20 одсто њиховог годишњег прихода долази из иностранства. Извештај о томе биће потребно подносити једном годишње.
За усвајање закона, који је био предложен, па опозван још прошле године, и то због великих протеста, данас је гласало 84 посланика, док је против било њих 30.
Расправа о закону јуче је довела и до туче у парламенту, будући да се опозиција противила усвајању закона, а његово усвајање данас је поново изазвало протесте.
Како јављају медији, у Тбилисију дошло је до сукоба са полицијом, а демонстранти покушавају да продру у зграду парламента. Полиција користи бибер спреј да растера демонстранте, док су поједина лица већ приведена.
Одмах по усвајању, премијер земље је поручио да Грузија неће дозволити да се у њој понови украјински мајдан. Због ситуације на улицама активиран је највиши ниво безбедности.
Како објашњава Спутњик, опозиција, представници невладиних организација и различити активисти сматрају да ће овај закон ставити у исти кош и пријатеље и непријатеље Грузије, те да ће ометати улазак земље у ЕУ. Они оцењују да закон више личи на „руску верзију“ закона о страним агентима, него на амерички, док је владајућа странка још прошле године тврдила да је реч о мекшој верзији овог америчког документа.
Грузијски премијер Иракли Кобахидзе изјавио је да ће закон о страним агентима бити усвојен и запретио је онима који протестују против усвајања тог закона да ће бити ухапшени уколико прибегну насиљу.
Нешто мало пре тога, поводом закона се огласила и Служба државне безбедности Грузије и саопштила да је циљ демонстраната да „насилно преузму власт“ уз помоћ финансија иностраних странака и невладиних организација.
Одлуку да поново предложе овај закон власти су, иначе, објасниле тиме што је примећено да су тајни спонзори из иностранства у последње време повећали своја финансирања радикалних група и партија. Истиче се и да овакви закони већ постоје у САД, Израелу, Аустралији, док се у Француској и ЕУ они још разматрају.
Ипак, Европска унија је још прошле године, када су почели разговори о грузијском нацрту закона, поручила да он има „застрашујући ефекат на цивилно друштво и медијске организације, са негативним последицама по многе Грузијце који имају користи од њиховог рада“, објаснивши даље да је он у облику у којем је био предложен тада „неспојив са вредностима и стандардима ЕУ“.
