Прочитај ми чланак
Веран Матић, председник Комисије за истину о убијеним новинарима, противи се отварању истраге о Ћурувији за јавност. Уместо правног поступка, имали бисмо обрачуне ПР штабова * Имамо обавезу чувања службене тајне и тога се и придржавамо.
Комисија за истину о убијеним новинарима потпуно је одсечена од рада Тужилаштва за организовани криминал на случају Славка Ћурувије, међутим то не значи да је завршила мандат када је реч о овом убиству.
Предлагао сам исто и Тадићу
Како коментаришете тврдње да сте оснивањем и радом Комисије омогућили лидеру СНС Александру Вучићу да направи отклон од своје политичке прошлости?
– Када је оснивана, Комисија је оптуживана да је то још једна комисија која треба да замаскира и онемогући утврђивање истине.
Сада када постоје први резултати, они се везују за пројекат отклона првог потпредседника Владе од своје прошлости.
Не постоји начин да било која комисија решавањем конкретних проблема некоме скине терет са његове прошлости и амнестира га, и слично.
Свако мора самостално да прође кроз тај процес.
Решавање ових случајева изузетно је важно за наше друштво, нашу професију, будућност и то је био једини мотив када сам иницирао оснивање комисије и предлагао раније и председнику Тадићу…
Ако успут има још неких корисних ефеката, у смислу да неко постане свестан својих грешака и заблуда, тим боље.
Захтев адвоката осумњичених ДБ-оваца да се истрага отвори за јавност, обесмислио би поступак и претворио га у ријалити шоу, каже, између осталог, у разговору за Данас председник овог тела Веран Матић.
Комисија се поводом захтева да се свим медијима дозволи једнак приступ истрази, огласила саопштењем у коме подсећа да су њени чланови троје новинара који су се обавезали на чување тајности. „Адвокати кажу да је Комисија у свом саставу имала већину новинара, што није тачно, само трећину Комисије чинили су новинари, остали чланови су припадници МУП и БИА. Сви смо имали обавезу чувања службене тајне и тога смо се сви придржавали“, истиче наш саговорник.
Један од аргумената адвоката је управо велика укљученост јавности, као и Ваша лична, те Комисије коју водите, у покретање истраге?
– То би обесмислило истрагу. Аргументација им је погрешна. Пошто информације цуре из истраге у неке медије, они би да равноправност оружја обезбеде тако што би легитимизовали цурење и у оне медије у које они желе да информације процуре. Третирати медије као оружје, у било чијим рукама, рукама тужилаштва или рукама одбране, дубоко је увредљиво за струку, правну државу, систем…
Медији не смеју да буду оружје ни у чијим рукама. Циљ је, ваљда, да се истраге и суђења не воде у медијима, ни у онима који навијају за тужилаштво, ни у онима који навијају за одбрану, већ да се врате у тужилаштва и судове. Зато се против злоупотреба штампе у процесу треба борити тако што би спречили цурење информација, ако их има, а има их, а не тако што би озаконили цурење и тиме омогућили да цури свима, а не само ‘подобним’.
Против отварања за јавност немају ништа адвокати који заступају оштећену породицу – Рајко Даниловић и Никола Баровић. Како на то гледате?
– Мој став се не мења услед те чињенице. Они су изузетно добри познаваоци овог случаја, али мислим да би се цео истражни поступак претворио у један велики ријалити шоу који би обесмислио и злочин, жртву, утврђивање истине …
Уместо правног поступка, имали бисмо обрачуне ПР штабова. Заиста мислим да као систем и друштво нисмо спремни за овакав један пројекат. Јавна саслушања имају смисла када се ставе у неки контекст као што је то био случај са јужноафричком Комисијом за истину и помирење, где се кроз јавне исповести жртава и починилаца злочина пролазило кроз неки облик катарзе, пацификовао бес, смањивала опасност од грађанског рата, итд.
Овде имамо хладнокрвно убиство за које треба утврдити чињенице, формирати оптужницу која ће бити јавна и спровести процес који це такође бити јаван.
Сам судски процес биће довољан?
– Верујем да је и паралелно могуће захваљујући досадашњим познатим правно утврђеним чињеницама отворити јавну дебату и сведочења о злочинима које су државне институције чиниле у име представника државе. Убеђен сам да је за оздрављење нашег друштва неопходно и на тај начин упознати све грађане са оним што је држава и што су њени представници чинили и нашим грађанима и грађанима других држава.
Да ли је Комисија у случају Ћурувија завршила мандат?
– Није. Поред тога што пратимо рад Тужилаштва, настављамо да прикупљамо релевантне чињенице и мишљења на начин као што смо и до сада радили.
Пошто је Тужилаштво преузело у своје руке припрему оптужнице, онда је Комисија мало растерећенија и може више да се посвети другим случајевима. Пошто су сви практично отворени, Комисија ће упознавати јавност само са оним информацијама и на начин који неће угрозити истражне радње које се раде по закону, а које реализују радне групе МУП-а, у сарадњи са представницима БИА. Комисија у потпуности поштује независност Тужилаштва за организовани криминал и нема увид у рад тужиоца у случају Ћурувије. Такође, Комисија подржава рад овог и других тужилаштава и сваку информацију до које дође прослеђује радним групама МУП или директно надлежним тужилаштвима.
Да ли је обављено саслушање у БИХ у истрази убиства Милана Пантића?
– Саслушања једног од могућих починилаца у затвору у БиХ није било ове недеље због ванредних околности, немогућности босанског тужиоца из овог случаја да присуствује саслушању. Радна група је остварила непосредну комуникацију са органима БиХ, те ће у наредном периоду, не дужем од две недеље (по уверавању суда и Тужилаштва БиХ), бити обављено саслушање и осуђеника у затвору, као и још два лица до којих се дошло током истраге, а која и по својим тврдњама располажу сазнањима о починиоцима убиства и могућем налогодавцу.
Да ли је стигло вештачење из Визбадена у случају Даде Вујасиновић? С тим у вези, тврди се да су у сва три случаја одавно постојали наводи сведока, али да нису били поткрепљени ниједним материјалним доказом?
– Већ сам говорио о томе да смо добили одговор из Института из Визбадена да они нису у могућности да ураде супервештачење јер, како између осталог у образложењу кажу, нажалост недостаје довољно форензичког материјала. Послали смо преко МУП-а молбу ФБИ да нам одговоре да ли би они могли да обаве посао, али још увек нисмо добили одговор. Не чекајући, тражили смо од још једне установе са одличним референцама, и добили смо прелиминарни одговор да би они то могли да ураде, и ових дана ћемо договорити са Тужилаштвом наредне кораке.
