Pročitaj mi članak
Хусеин еф. Ђозо у Другом светском рату био је имам 28. Регименте 13. SS Waffen Handžar дивизије са чином „хаупстурмфуехрера“, односно капетана. После рата је одлежао пет година затвора због сарадње с непријатељем и „јер је својим радом подигао морал у непријатељским јединицама“. Данас основна школа у Горажду носи његово име.
Родитељи који у страху од реакције околине желе да остану аноними, написали су писмо медијима у коме кажу да су огорчени што школа у коју иду њихова деца носи име по човеку који је служио у нацистичкој војсци и чије се фотографије у нацистичкој униформи могу лако наћи на интернету. Пре промјене, школа је носила име Николе Тесле.
Ђозо је после рата осуђен на казну „робије у трајању од 5 (пет) година и губитак часних права у трајању од 5 (пет) година“ јер је, како пише у пресуди, „својим радом подигао морал у непријатељским јединицама“. Према доступним подацима, Ђозо није учествовао у војним операцијама, али је као имам 28. регименте учествовао у бројним активностима и носио је официрску униформу за нацистичким обележјима и карактеристичном мртвачком главом на фесу који је био заштитни знак Ханџар дивизије.
На једној од фотографија он присуствује обуци нацистичких војника у Неухаммер тренинг центру, заједно са контроверзним Јерусалимским муфтијом Хај Амин ел Хусеинијем који се лично сусретао с Хитлером. Ђозо је, наводи се на сајту Ливеwорлднеwс.цо, лично писао Хајнриху Химлеру захваљујући му на донацијама и подршци у оснивању имамске школе.
„Сматрам својом дужности изразити захвалност Рајхфиреру у име дивизијских имама и стотина и хиљада сиромашних у Босни. Спремни смо положити наше животе у борби за великог вођу Адолфа Хитлера и Нову Европу“, пише у писму.
О Ђозовој сарадњи са Химлером писао је и немачки магазин „Фокус“.
У биографијама Хусеина Ђоза период од 1941-1945. се углавном прескаче, а истиче се његово реформаторско деловање, као и податак да је студирао на чувеном Ал-Азхару у Каиру. Рођен је 1912. у Барама, Иловача, општина Горажде. Године 1960. Хусеин Ђозо поциње да ради у Врховном исламском старешинству где остаје све до смрти 1982. Током шездесетих и раних седамдесетих хонорарно је радио и као професор Гази Хусрев-бегове медресе. Ђозо је 1964. изабран за преседника Удружења илмијје у Социјалистичкој Републици Босни и Херцеговини, а 1970. године он покреће лист „Препород“ чији је главни и одговорни уредник био до 1972. године.
(Вести)
