Прочитај ми чланакШведска је усвојила нови закон, а од средине 2018. почела и да га примењује, којим се секс без екплицитне сагласности квалификује као силовање, чак и ако није било претње, нити примене силе[1].
Иако заговорници закона тврде да неће бити потребно ову сагласност оверавати код нотара, још није јасно како ће се та сагласност тј. пристанак бележити, да би се у спорним ситуацијама забелешка узимала као доказ. На социјалним мрежама предлаже се снимање изјаве мобилним телефоном, но потребно је да оба партнера сниме један другог, што свакако умањује спонтаност, и одлаже оно што следи.
Недавно смо у Јутарњем програму Прве ТВ сазнали да Аутономни женски центар (АЖЦ), најјача феминистичка НВО у Србији, покреће исту акцију код нас, са додатним детаљима који ће још више уништити људима жељу да имају секс. Критичари феминистичких пракси су већ препознали субверзивно деловање АЖЦ-а који под изговором заштите жена од насиља, води депопулациону политику финансирану од глобалистичких елита чији циљ је смањивање светске популације са седам на „златну милијарду“. Емисија је најављена на следећи начин:
„Треба ли силовањем сматрати сваку сексуалну радњу без пристанка? Шта подразумева пристанак на сексуални однос, и какав тај пристанак треба да буде – само усмен или писмен? Шта би донела нова конвенција што српском кривичном законодавству недостаје, колико би то више штитило жтрве сексуалног насиља, а колико би ометало нормалан, лични однос и отворило простор за злоупотребе?“
Емисију можете самостално погледати[2], а овде ћемо цитирати само најбитније изјаве Тање Игњатовић, психолошкиње АЖЦ-а, иницијатора промене нашег кривичног закона: „Пристанак може да се да на различите начине, и вербално, и невербално, али су важне околности у којима се дешава та сексуална радња, да ли је жртва била у позицији да да добровољни пристанак, јер ако је могла да претпостави икакву опасност, могла је да не изговори, да не покаже физички отпор, могла је да се скамени, да ништа не учини зато што су околности биле такве да она није могла да јасно изрази да жели такав однос, такве околности су нека места где се то дешава, неки догадјаји, нека њена стања, и неки дисбаланси, када је жртва јако млада, када има већи број мушкараца, када су несразмерни у снагама, или је била у таквом стању да није могла да да пристанак“.
Округло па на ћоше, посебно је нејасно како се то даје невербални пристанак, а и како се бележи вербални, пошто је на судјењу, у одсуству доказа њена реч против речи оптуженог. Из горњег произлази да крупни и високи мушкарци свакако не треба да прилазе ситнијим женама, иако знамо да баш медју њима постоји изразита привлачност, такодје не прилазите ако у просторији има преко 50 посто мушкараца, а посебно не ако видите жртву са чашом алкохолног пића. Даље се ствари компликују: „Суд би испитивао све околности, да ли је то у ауту, да ли је то у уском простору, да ли је на журци где је попила, или јој је неко ставио у пиће, да ли је то њено неискуство (никада пре тога није имала сексуални однос)“. Дакле, немојте у ауту, или студентским собама, никако на журци, нити са девицом (то је већ теже наћи). Адвокатица је потом рекла да су судови и до сада узимали у обзир све околности које је Тања навела, и да не мисли да ће сама законска измена нешто променити (Тања врти главом мислећи шта све није рекла, а намеравају да прогурају са овим што је рекла). Тања се потом позива на Истанбулску конвенцију коју је Србија ратификовала, и нашу обавезу да појачамо заштиту жена од насиља.
„Држава мора да се детаљно бави испитивањем“, прекида је адвокатица, потом наставља: „Знате шта је ту основно?, поштовање особе с којом сте, која је пристала, и онда је могла да се предомисли, која је пристала на један облик сексуалне активности, али не жели неки други, када каже не, друга страна мора да се заустави“. Али на 13. минуту адвокатица говори о злоупотребама, тј. да „жене добровољно ступају у сексуалне односе, а потом лажно пријављују мушкарце“.
„Пристала је на једну сексуалну радњу, али није на другу“ – значи од сада у снимку који ћете као доказ пристанка пре секса снимити, морате да дефинишете на које све радње пристајете, а на које не. И у браку, где су до сада опасности секса биле трудноћа и каснији развод, након кога мушкарци губе децу и имовину, сада постоји и могућност лажних оптужби за „силовање“, када се прошири његова дефиниција на „сексуалну радњу“ за коју није прибављен изричит пристанак друге стране.
Један коментатор снимка је приметио да ово уопште није преподневна тема, но очигледно АЖЦ подбуњује домаћице да малтретирају мужеве када се врате са посла: „драги, дала сам ти сагласност за однапред, али не и отпозади“, па да их ови уморни и изнервирани прилепе једним насиљем у породици, и тако повећају број пријава које АЖЦ-у повећавају продуктивност и правдају захтеве за нова финансирања.
Колико се ситуација овима компликује показује чланак на познатом феминистичком ВИЦЕ порталу, који описује једну научну студију о томе колико мушкарци разумеју да ли жена невербално пристаје на секс, ево реците да ли је вама јасно:
„Након што им је приказан сваки сценарио, од учесника је тражено да реакције оцене на три питања: Колико мисле да жена жели да унапреди сексуалну интеракцију, колику је вољност (пристанак) показала да унапреди сексуалну интеракцију и до које мере је исказала пристанак на секс…. чак и напредни мушкарци који поштују жене могу погрешно да протумаче пристанак или његов изостанак и у складу с тим почине сексуални напад“[3].
Како је кренуло, ускоро ће се уводити полагање и дозволе за секс, са бар два семестра психологије за сваког полазника, јер без тога више нема прилажења и продужења врсте. Будућност тражи високо-образоване кадрове, за каријеру, и приватан живот.
Поред горе наведених, у проширену дефиницију силовања на Западу се рачуна и: 1. додиривање по грудима и полном органу без одобрења, чак и без пенетрације полним органом (чиме се замућује граница измедју сексуалног узнемиравања и силовања), 2. секс без кондома ако „жртва“ није дала пристанак, па је вероватно да ће АЖЦ тражити и да се то дода у Кривични законик.
И за крај, да ову отужну тему мало разводнимо, погледајмо како канадски аниматори шаљиво уче „могу да нећу“ лекцију за жене, и „ух извините“ за мушкарце, ради „окончања културе силовања једном за свагда“[4].
УПУТНИЦЕ
1]https://www.blic.rs/vesti/svet/novi-zakon-u-svedskoj-ili-eksplicitna-saglasnost-za-seks-ili-se-tumaci-kao-silovanje/sj3mldh
[2] https://www.youtube.com/watch?v=cJEkdpkUeRo
[3]https://www.vice.com/rs/article/yw5gbb/muskarci-i-dalje-ne-razumeju-kako-funkcionise-dobrovoljni-pristanak-na-seks
[4] https://www.youtube.com/channel/UC9-6eeu-YhbakrhGAjNRchA/videos
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
