Прочитај ми чланак
(Телеграф)
Када кажете Видовдан свакако је да ће прва ствар која ће вам пасти на памет судбоносна Косовска битка, сукоб српске и турске војске, која је означила почетак краја независне српске државе која је дотучена седамдесетак година касније.
Пашће вам на памет и метак Гаврила Принципа, који је живота лишио аустроугарског престолонаследника надвојводу Франца Фердинанда, довео до напада Монархије на Краљевину Србију и до Првог светског рата.
Можда ћете се сетити и тајног споразума између Србије и Аустрије 1881. године, Видовданског устава Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца из 1921, говора Слободана Милошевића на Газиместану на 600. година од Косовског боја, његово испоручења Хагу 12 година касније…
Свакако, пашће вам на памет и тај фамозни “датум”, када ћемо почети преговоре о приступању Европској унији.
Међутим, постоји много других крупних догађаја који су се догодили на Видовдан, а да са нама немају баш никакве везе. Толико су крупни да нећете веровати: овај дан очито није судбински само за нас, већ за цео свет.
1. РОЂЕНИ РУБЕНС И РУСО
Чувени барокни фламански сликар Петер Паул Рубенс рођен је 1577. године на Видовдан у Зигену у Немачкој, а био је велики заговорник екстравагантног барокног стила који је наглашавао покрет, боју и сензуалност. Најпознатији је по олтарима, портретима, пејзажима и историјским сликама са митолошким и алегоријским субјектима.
Два краља су га прогласила витезом: Филип ИВ од Шпаније и Чарлс И од Енглеске.
Жан Жак Русо − француски филозоф просветитељства − свет је угледао у Женеви 1712. године. Сматрао је да је неједнакост настала са приватном својином, а држава уговором. Васпитање, веровао је, темељ је друштва.
Његов неизмеран утицај на Француску револуцију најбоље се огледа у чињеници да је 16 година након смрти сахрањен у париском Пантеону.
2. КРУНИСАЊЕ КРАЉИЦЕ ВИКТОРИЈЕ
Краљица Викторија крунисана је на Видовдан 1838. године, а њена владавина показала се као најдуговечнија од свих британских монарха.
Цела једна ера носи име по њој − Викторијанско доба. Била је обележена индустријском, културном, политичком, научном и војном трансформацијом Уједињеног Краљевства, као и огромном експанзијом Британске империје.
Од 1. маја 1876. године носила је и титулу царице Индије.
3. АМЕРИКА ЗВАНИЧНО БАЦИЛА “КАНЏЕ” НА ПАНАМСКИ КАНАЛ
У питању је један од најбитнијих датума у историји Сједињених Америчких Држава: Конгрес је на данашњи дан изгласао такозвани Спунеров закон који је дао овлашћења председнику Теодору Рузвелту да од Колумбије купи право за изградњу Панамског канала.
Када је наредне године Колумбија то одбила, Вашингтон је исценирао оружану побуну у колумбијској провинцији Панами, признао је за независну државу и склопио са њом уговор о изградњи и експлоатацији канала.
Пуштен у саобраћај 3. августа 1914. године, обезбедио је Америци господарење над пола света.
4. ПОТПИСАН ВЕРСАЈСКИ СПОРАЗУМ
Догађај који је одредио судбину и изглед Европе у наредних 20 година, али последице се осећају и данас у великој мери: Париз је био место на коме је 1919. потписан мировни уговор између Антанте и Немачке, чиме је направљена нова карта Старог континента после Првог светског рата.
Аустроугарска је нестала са лица земље, а Аустрија и Угарска сведене у своје данашње оквире, са великим бројем Мађара у околним земљама. Немачка је признала да је искључиви кривац за светски рат, изгубила је велики део територије и све колоније, није смела да увози ни извози оружје, да има подморнице и морала је да ограничи војску на само 104.000 војника и 15.000 морнара.
Настале су Југославија, Чехословачка, Пољска… Настало је Друштво народа.
5. ПОЧЕО ИРСКИ ГРАЂАНСКИ РАТ
Продужетак Ирског рата за независност, грађански рат на Смарагдном острву 1922. године водио се између две различите националистичке фракције: Привремене владе која је подржала договор са Лондоном око формирања Слободне државе, која би била независна од Велика Британије, али у склопу Британске империје, и Републиканаца, који су ово сматрали издајом Ирске Републике, која је настала у рату за независност.
Рат су добиле снаге Слободне државе, уз велику помоћ Уједињеног Краљевства.
Две главне ирске политичке партије данас, Републиканска странка (Фианна Фáил) и Ирско племе (Фине Гаел) директни су потомци супротстављених страна из овог рата.
6. ИЗРАЕЛ АНЕКТИРАО ИСТОЧНИ ЈЕРУСАЛИМ
Током Шестодневног рата, у коме је израелска војска до ногу потукла удружене снаге Египта, Јордана и Сирије те окупирала Синај, Западну обалу и Голанску висораван, јеврејска држава докопала се и господарења над Источним Јерусалимом, дела који је претежно био настањен Палестинцима.
Три недеље касније, Тел Авив је одлучио да анектира овај део Светог града тако што га је припојио Западном Јерусалиму који је од 1948. био део Израела.
Овај потез довео је до међународних критика, али није спречио Јевреје да такозваним Јерусалимским законом овај град прогласе као недељиву целину и престоницу Државе Израел.
7. ТАЈСОН ХОЛИФИЛДУ ОДГРИЗАО УХО
Вероватно најпознатији бокс меч у историји овог племенитог спорта! Одржан у МГМ Гранд Гарден Арени у Лас Вегасу, представљао је дуго очекивани ринговски сусрет између Ивандера Холифилда и Мајка Тајсона.
Назван “Звук и срџба” (Тхе Соунд анд тхе Фурy), одиграо се на Видовдан 1997. године, а требало је да одлучи првака света у супертешкој категорији.
Током другог клинча, Тајсон је Холифилду одгризао ухо. Судија Лејн је потом саопштио Тајсону и његовом тиму да је дисквалификован.
