Одбегли нарко-бос „опрао“ 1,7 милијарди евра кроз кроз кредите чији највећи део никад није враћен. Уместо тога, Шарић добијао власничке уделе у фирмама које тврде да нису знале да је новац „прљав“

Амстердамски инвестициони фондови “РИ Еастерн Еуропеан Финанце БВ” и “Хyпо Нетхерландс Цорпорате Финансе БВ”, преко којих је, како се сумња српска полиција, одбегли нарко-бос Дарко Шарић у Србији опрао милијарду и седамсто милиона евра кроз дугорочно пласиране кредите, у спорном периоду клијентима су нудили тада најмању каматну стопу у Европи – од 1,85 одсто до 2,35 одсто, с грејс периодом од две године.

Због таквих повољних услова, кредите, који су нуђени од почетка 2006. па до јуна 2009, узело је 600 фирми. Полиција је успела да прикупи податке и о осталим корисницима фонда “РИ Еастерн Еуропеан Финанце БВ”, које је корисницима у Београду нудила Рајфајзен банка.

Ко је утимао кредите

Неке од тих фирми су:
“Дијамант Зрењанин”, “Порше мобилити”, “Александар градња”, “Нектар” Бачка паланка, “Војводина пут” , “Меркатор С” Нови сад, “Ц маркет”, “Верано моторс”, “Вино Жупа”, “Путеви Ужице”, “Лука Београд”, “Нисал”, “Рубин” Крушевац, “Предузеће за путеве Београд”, “Хабит фарм” (ухапшеног, па пуштеног Радослава Лалета Секулића), ФМП, “Велетабак” и друге.

Фирме су новац позајмљивале од спорних инвестиционих фондова повезаних са Шарићем, али оне нису знале да новац заправо долази од нарко-боса и да су тиме учествовале у прању тзв. прљавог новца. У периоду када су новац узимале, он се чинио повољним, тим пре што су инвестициони фондови нудили најниже камате у Европи.

Добар део тих кредита није никада враћен, односно да се радило о случајевима директног договора, по ком би Шарић на основу невраћеног новца добијао удео у фирми тако што би се тај удео водио као власништво банке, односно инвестиционог фонда.

Фирме које су узеле кредите према закону не могу да буду кривично одговорне за “прање” новца, чак и у случају да се докаже да новац потиче из спорних инвестиционих фондова потиче од Дарка Шарића, што је сада главни задатак холандске полиције.

– У време када су кредити одобравани Дарко Шарић је био слободан човек и пословна сарадња с њим у том периоду не може да представља кривично дело, осим за оне за које се докаже да су знали да се бавио шверцом дроге и прањем пара и да су свесно учествовали у томе – кажу у МУП-у Србије.

Почело са Ратком Буторовићем
Први кредит који је узет од амстердамске банке, који је према сазнањима полиције послужио за “прање” Шарићевог новца, јесте онај који је дат Ратку Буторовићу, власнику новосадског ХТУП “Парк” и ФК Војводина.

Први траг ове најзначајније истраге српске полиције било је финансирање изградње популарног насеља Белвил, чији је власник ” Делта холдинг” Мирослава Мишковића.

Полиција је открила трансакцију од сто милиона евра између амстердамске филијале ХААБ и фирме “Блок 67 Ассоциатес Београд”, која је била носилац изградње популарног насеља. За овај посао на рачун београдске фирме стигле су две уплате, једна од 81.566.000 евра, одобрена 2007. године, и друга од 17.942.000 евра уплаћена годину дана касније.

Истовремено, у сарадњи са аустријским и холандским колегама, дошло се до сумње да је спорних сто милиона евра заправо новац Дарка Шарића који је он у амстердамски инвестициони фонд убацио са тајних банковних рачуна у Лихтенштајну. У амстердамском фонду целокупна сума положена је као депозит који је одобрен “Блоку 67″. Од сто милиона кредита, фонду је враћено 8,5 милиона евра, па је сувласништво над делом Белвила преузео ХААБ.

Банкар Мрвић све зна

Полиција сматра да би кључни сведок ове истраге могао да буде познати банкар Вук Мрвић, који је у време када су одобравани кредити био директор ” Блока 67″.

Кредите вредне неколико милиона евра од спорних инвестиционих фондова добио је и Мило Ђурашковић, власник “Нибенс групе”, који је према подацима полиције, у пословање са амстердамским инвестиционим фондовима увео своје предузеће у Швајцарској “Капа инвсет” преко кога је новац убациван у његову “Нибенс групу”.

Директор “Александар градње” Војислав Гајић каже да је та фирма вратила “до последње паре” кредит који је узела. Он је такође додао и да је изненађен да се преко поменутих инвестиционих фондова прао новац нарко боса. Он је потврдио да је узео кредит и то преко рајфајзен банке.

Реакције: Нисмо знали чији је новац
Директор “Верано моторса” Милан Вуксановић пак каже да његова фирма нема ништа са Шарићевим новцем.

– Узели смо кредит под комерцијалним условима и тако га и враћамо. Нисмо знали ни за какве сумње о прању новца – додао је он.

И у крушевачком “Рубину” кажу да нису знали одакле новац потиче, потврђујући да јесу узели новац од поменутих инвестиционих фондова.

Реаговала је и Рајфајзен банка из Беча која је јуче упутила саопштење у у коме је демантовала информације везане за “прање” новца Дарка Шарића.

 

(Блиц)

Ознаке: Верано моторс, Дарко Шарић, кредити, финансиро пола српске привреде