Прочитај ми чланак
Чланови одбора за архитектуру и урбанизам Српске академије наука и уметности срочили су 22 странице примедаба на нацрт просторног плана „Београда на води” и доставили их Републичкој агенцији за просторно планирање. Како су оценили, ако се нацрт плана не измени, „Београд на води” остаће изоловано острво у центру престонице, тешко приступачно и једва проходно, које ће изазвати саобраћајне проблеме и у другим деловима града. Стамбени и пословни простор високе класе биће пренасељен, по принципу „пуни колико год може да стане”. са озбиљним еколошким и социјалним последицама. Мање и средње трговине биће угрожене изградњом џиновског тржног центра. Једна од примедаба је и да у комплексу нема довољно паркова и тргова, а није најсрећније решен ни прилаз реци за шетаче. Уз то, констатује се да ће „Београд на води”,због куле од 220 метара и солитера до 100 метара висине, бити огроман зид стереотипне архитектуре који ће заклонити историјска знамења града, од Споменика победнику преко Теразија до Храма Светог Саве.
Неки објекти у приобаљу надвисују Теразијски плато за 58 метара. Врх куле је на надморској висини од 295 метара, док је Палата Албанија на 167, Београђанка достиже 214, а крст Светосавског храма је на 216 метара. Кула „Београда на води”, дакле, премашује највише тачке у панорами града за 80 до 128 метара– наведено је у примедбама и сугестијама одбора САНУ којим је руководио академик архитекта Милан Лојаница.
Мрежа саобраћајница у будућем комплексу није довољна за предвиђених 17.700 становника. Проблеми ће настати и у зонама града које ће се граничити са „Београдом на води”. Неопходан је нови мост којим би се Сава премостила по средини комплекса.Градско-регионална железница је избачена, уместо да буде спојена са дунавским пружним коридором, а није предвиђена ни метро станица. Речни саобраћај се у плану не спомиње, као ни пристаниште за путничке бродове.
Паркови су одвојени од реке и нема их довољно. У нацрту плана је наведено да се зелене површине простиру на 24 хектара, али је то само зато што су урачунате и ледине на левој обали Саве, где се ништа неће градити и која, упозорава одбор САНУ, уопште није повезана са „Београдом на води”. Такво „књиговодство” се, према оцени академика, не може сматрати коректним.
Непрецизности има и у финансијском делу плана. Инфраструктурно опремање земљишта потпуно је изостављено, а претпостављени приходи су безначајно мали у односу на неминовна улагања у припрему земљишта, мишљење је САНУ.
Питање земљишта и његовог статуса пренебрегнуто је у плану. Није приказана његова вредност, као ни добит и трошкови – наводи стручни тим из САНУ и додаје да је нејасно где ће се, с обзиром на економске прилике, наћи купци за пословне локале и 6.128 станова просечне величине од 170 квадрата.
Плану недостаје анализа економско-друштвене оправданости пројекта, упозоравају из САНУ. Без тога је, како напомињу, неизвесност велика, а основно питање је какву ће корист од свега имати Србија или Београд, а које трошкове мора и може да поднесе.
Аутори докумената
Радном групом која је припремила документ о „Београду на води” руководио је академик архитекта Милан Лојаница, а чланови су били магистар архитектуре Миодраг Ференчак, професор др Борислав Стојков и професор др Ратомир Врачаревић.
У току рада, они су се консултовали са Одељењем Ликовне и музичке уметности САНУ, Одељењем за грађевинарство инжењерске академије Србије, представницима Академије архитеката Србије и струковних асоцијација инжењера, техничара, архитеката и урбаниста Србије.
Против “Београд на води“ данас протествовало нешто више од 100 грађана
Нешто више од 100 грађана је данас протествовало против “Београд на води“ на данашњој јавној седници о пространом плану који се односи на пројекат “Београд на води“ .
Више о томе прочитајте (ОВДЕ).
