Прочитај ми чланакГишка је у петак, када је сандук ископан, био исти онакав каквог смо га у септембру 1991. затекли на кревету поред мајке Милене, каже Мишко Јанковић.
БЕОГРАД – Када су откопали сандук, Гишка је био исти онакав каквог смо га у септембру 1991. затекли на кревету поред ког је била његова мајка Милена.
Имао је рупе уместо очију, али комплетна физионимија је сачувана. Његов облик лица, чело исто… Божје чудо! Гишка ће после овога за мене и остале саборце бити Свети Ђорђе!
Овим речима за Курир почиње исповест Милан Мишко Јанковић, командант Равногорског одреда Српске гарде, пријатељ и саборац Ђорђа Божовића. Наш саговорник је непосредно пре сахране у Црној Гори видео нетакнуто Гишкино тело, о чему је Курир први писао.
Сав сам се најежио
– Славица, Гишкина сестра, у петак ми је одмах послала поруку да је његово тело нетакнуто. Одмах сам јавио нашим саборцима и они су једнако били изненађени. Уверио сам се у то у Црној Гори, на гробљу Мартиника, јер нисам могао да присуствујем ексхумацији. Уследио је шок. Сав сам се био најежио. Нисам могао да заспим после сахране у суботу увече. Била је таква да је тешко могу описати, оно је требало доживети и видети. Такво поштовање… Најважније је да је испуњена последња Гишкина жеља да почива на том гробљу – прича Гишкин пријатељ за Курир.
Јанковић се са сетом присећа пријатељства са Ђорђем Божовићем, са којим је делио добро и зло.
– За мене је Ђорђе био човек у правом смислу те речи, јер бољег и харизматичнијег од њега нисам срео. Био је праведан, поштен, сушта доброта… И кад је био љут, био је правичан. Његово нетрулежно тело ми је потврда и оповргавање појединаца који нису били на ратишту са нама, а причали су свашта, свакакве глупости. Ово ће свако тумачити различито, али ко верује, ово је за њега божје чудо – рекао нам је Јанковић.
Заједно се борили
Он објашњава да је кобног 15. септембра 1991, када је Гишка погинуо, такође био на ратишту у Госпићу.
– У том тренутку нисмо били на истом положају. За његову погибију сам чуо касније, па у том тренутку нисам видео његово тело. Потом сам отпутовао за Београд и отишао у Гишкину кућу да изјавим саучешће. Лежао је у кревету, на грудима му је био крст, а поред њега је плакала мајка Милена. Таквог каквог сам га запамтио, видео сам га и 26 година касније, његово тело било је нетакнуто, као и тај крст – прича наш саговорник, који је остао непокретан када га је на ратишту погодио думдум метак.
Гишкина омиљена песма
БРАНО ЗАПЛАКАО ДОК ЈЕ ГУСЛАР ПЕВАО
Премештај Гишкиног тела у породичну гробницу обављен је у суботу у селу Кучи у Црној Гори, а сахрани су присуствовале бројне познате личности из Србије и Црне Горе, које су дошле да одају почаст убијеном Божовићу.
– Брана Мићуновић је испао један и једини пријатељ, који је био и остао брат до краја. Гишкин ковчег су носили најмлађи гардиста из Милановца и Марко Матић, син Бранислава Матића Белог. После сахране, организован је ручак у једном ресторану на коме је гуслар певао Гишкину песму. Сви су певали последњу строфу, са њима и Брана. Свима су нам сузе кренуле колико је све било дирљиво – каже Милан Јанковић.
