Pročitaj mi članak

Ruski avioni i rakete čuvaju Srbiju

0

1(Новости)
Најава куповине вишенаменских авиона „миг 29 М2“, која би могла да буде договорена у Москви већ крајем овог месеца, потврдиће вишегодишњу везаност Војске Србије и руских борбених система.
Нове летелице биће трећа генерација авиона истог произвођача која улази у нашу војску, ау најави је и јачање система за осматрање неба набавком 02:00 модерна руска радара.

Да је српска војска веома блиско повезана са руским наоружањем, када је реч о најсложенијој техници, мишљење је већине стручњака који махом подржавају наставак тог ланца сарадње. У прилог томе наводе да су наши пилоти навикли на руске авионе, што ће олакшати обуку посада и употребу летелица.

– Набавка летелица произвођача „МиГ“ био би логичан и добар потез, којим би био настављен континуитет употребе руске технике у нашој војсци – каже Златомир Грујић, пилот у пензији и предавач на Ваздухопловној војној академији. – Свака системска промена авиона тражи велики напор и улагање. Ако купимо руске ваздухоплове, само ћемо надградити постојећи систем. Он је постављен још 1962. године куповином првих „мигова 21“ за авијацију и система „Двина“ за ПВО.

Грујић каже да би набавка крила са Урала могла да обнови и праксу обучавања наших пилота у Русији. Наши ваздухопловци последњи пут су били на „мигове“ тренингу још 1997. године, а предводио их је познати пилот и командант РВ и ПВО Љубиша Величковић.

Поред ваздухопловства, руска техника чини и готово целокупан систем ПВО Србије. За одбрану неба задужени су ракетни системи „Нева“ и „Куб“. Иако су постојећи још убојити, време је и за обнову система за одбрану неба, а као могуће решење на дужи рок у јавности се помиње руски систем С 300, који би уз одређене модернизације могао да дугорочно обезбеди ваздушни простор Србије.

Да би набавка најбољих средстава требало да буде приоритет, али и да је руска техника у самом светском врху сматра и војни историчар Бојан Димитријевић. Он наглашава да су Србија и Југославија у прошлости оружје и ратну опрему куповале и на Истоку и на Западу, али се ослањале и на домаћу производњу.

– Руска техника од шездесетих година доминантна је у авијацији и ПВО, али то није правило у другим деловима војске – објашњава Димитријевић. – Војска Србије, уз совјетске, користи и радаре направљене у Великој Британији. Најсавременији које користимо купљени су 1987. године од Американаца. Наши људи су навикли на руске авионе, али од тога је много важније да буду исправни и на прави начин увезани у систем коришћења, одржавања и набавке резервних делова.

ШАНСА И ЗА „МОМУ“

НАБАВКА нових авиона за Војску Србије шанса је и да Ваздухопловни завод „Мома Станојловић“ стане на своје ноге. Упркос добрим односима са Русијом, држава намерава да обезбеди и самосталност у одржавању нових авиона. Главну улогу у томе имао би „Мома“, који би требало да постане не само завод за ремонте наших летелица, већ и свих „Мигових“ апарата у региону.

НА РЕДУ И ХЕЛИКОПТЕРИ

Русија би могла да буде кључни партнер Србије иу будућој набавци хеликоптера, што је потез о коме се све озбиљније размишља у Војсци Србије. Јачањем овог сегмента авијације наша војска решила би проблем транспорта, подршке јединицама у мултинационалним операцијама, али и помоћи цивилном становништву.