Pročitaj mi članakHaški tribunal odbio je danas zahtev odbrane generala Ratka Mladića za izuzeće trojice sudija Apelacionog veća koji će odlučivati o dve žalbe branilaca.
Потпредседник Трибунала, кинески судија Лиу Даћун одбацио је, као неутемељену, тврдњу одбране да су судије Теодор Мерон, Кармел Ађијус и Фаусто Покар били пристрасни на генералову штету.
Одбрана је у захтеву за изузеће тврдила да су судије Ађијус и Покар већ „утврдиле Младићеву кривицу“ у пресуди коју су, у другом процесу, изрекле групи официра Војске Републике Српске, предвођених Вујадином Поповићем и Љубишом Беаром.
Трибунал је потпуковнике Поповића и Беару осудио на доживотни затвор због геноцида над Муслиманима у Сребреници, у лето 1995. године.
Младић (73), тадашњи командант ВРС, оптужен је, такође, за геноцид над око 7.000 муслиманских мушкараца из Сребренице.
Младићева одбрана је тврдила да је судија Мерон „у прошлости изјављивао да је Младић крив“.
Браниоци су, притом, цитирали да је у августу 2003. Мерон, као тадашњи председник Трибунала, изјавио да тај суд „неће сматрати свој рад окончаним све док Караџић и Младић не буду приведени правди“.
У октобру 2003. Мерон је, пред Саветом безбедности УН подсетио да је Трибунал основан да суди „најодговорнијима за највеће злочине“ и подвукао: „Та мисија неће бити завршена док не будемо судили Младићу и Караџићу“.
У данашњој одлуци, судија Даћун је, одбијајући захтев за изузеће судија Адјијуса и Покара, нагласио да се жалбе Младићеве одбране о којима ће одлучивати Апелационо веће, не односе на питање генералове кривичне одговорности за злочине, већ на процедурална питања.
Одбрана је уложила жалбу на термине за завршне поднеске и речи, којим ће процес бити окончан, као и на одлуку којом је расправно веће одбило њену тврдњу да је због судијских помоћника нарушено Младићево право на фер суђење.
Судија Даћун је стога одбио тврдњу одбране да то би то што су Ађијус и Покар учествовали у доношењу осуђујуће пресуде Младићевим подређенима, могло значити да ће они бити пристрасни при одлучивању о процедуралним жалбама генералових бранилаца.
У вези са захтевом за изузеће Мерона, потпредседник Трибунала је оценио да је „Младић погрешно представио његове изјаве… Игноришући контекст у којем су дате“.
Мерон је, као тадашњи председник Трибунала, у својим изјавама говорио о неопходности да Младић који је био оптужен и у бекству, буде ухапшен и да му буде суђено, а не о његовој кривици, нагласио је судија Даћун.
Мероново помињање „најодговорнијих за највеће злочине само је одразило мисију Трибунала да суди најодговорнијима, која је одређена статутом суда“, пише у данашњој одлуци.
Судија Даћун навео је и да су сва тројица његових колега одбацила тврдњу одбране да су у свом досадашњем раду показали пристрасност на штету генерала Младића.
После данашње одлуке, очекује се да ће апелационо веће убрзо размотрити две жалбе Младићеве одбране.
Младић је оптужен за геноцид у Сребреници, прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ, терорисање становништва Сарајева дуготрајним гранатирањем и снајперисањем и узимање припадника Унпрофора за таоце, 1992-95.
Оптужница, у пет тачака, Младића терети за прогон, истребљење, убиства депортације и присилно премештање, као злочине против човечности. У додатних пет тачака, Младић је оптужен је и за убиство, терор, незаконите нападе на цивиле и узимање талаца, као кршење закона и обичаја рата.
Суђење Младићу је почело у мају 2012. године, годину дана након што је он, после 16 година бекства, био ухапшен у Србији и изручен у Хаг.
Тужилаштво је извођење доказа против Младића завршило у фебруару 2014. године. Доказни поступак одбране трајао је од маја 2014. до 16. августа ове године.
Према оквирном плану Хашког трибунала, првостепена пресуда Младићу требало би да буде изречена до новембра 2017. године.
