Прочитај ми чланакДанас, у понедељак 22. марта, у 12 сати, на Централном гробљу, (Запљенска 47а, у близини стадиона Вождовац) у Београду, биће сахрањен руски добровољац и српски херој Алберт Андијев, који је преминуо од последица болести короне.
Алберт Ахсарбекович Андијев (рус. Алберт Ахсарбекович Андиев; Грузијска ССР, 1970 — Београд, 14. март 2021) је био руски добровољац и снајпериста у 549. моторизованој бригади Војске Југославије за време рата на Косову и Метохији и НАТО агресији на Југославију 1999. године.
Рањен је 5. маја 1999. године код Суве Реке, услед чега је остао без десног ока. Медицинска помоћ му је најпре пружена у Приштини, а потом на Војномедицинској академији у Београду.
ОКУПЉАЊЕ
Поштоваоци, пријатељи и саборци Андијева ће се око 11:00 већ сакупљати код Централног гробља и да би скупили прилоге, како би се подмирили сви трошкови сахране, пошто су сви чланови породице руског хероја у болници због короне и нису могућности да присуствују погребу. Већина потребног новца је већ скупљена, остало је још да се покрију трошкови у износу око 200 евра.
Остао је 100% ратни инвалид, али се брзо вратио на Косово и Метохију. Учествовао је у бици на Паштрику.
По повлачењу Војске Југославије са Косова и Метохије у јуна 1999. године, остао је да живи у Србији.
Привремено је живео у Власотинцу, где се оженио и добио сина којем је дао име Лазар.
Потом се преселио у Београд.
Био је доста ангажован и чест гост трибина на којима се говорило о рату на Косову и Метохији, заједно са својим ратним командантом генералом Божидаром Делићем.
Говорио је и за филм „Ратне приче са Паштрика”, који је снимљен 2019. године у продукцији Радио-телевизије Србије.
Но, све то није било довољно, да му српске власти, иако је то јарко желео, дају држављанство Србије, већ је са својом продицом у нашој земљи живео као странац.
Преминуо је 14. марта 2021. године болници у Батајници, од последица заразе вирусом корона 19.
,У његову част, код Дома омладине у Београду је насликан мурал са његовим ликом и цитатом:
„Нисам ја изгубио око. Ја сам га оставио тамо, да кад сви други разлози нестану, да макар имам тај разлог да се вратим на свето Косово и Метохију и подражим око.”
