Прочитај ми чланакБеоград -- Привредни раст Србије од 3,5 одсто у првом тромесечју је реалан, јер је највећим делом заснован на расту извоза, оцењује члан Савета гувернера НБС Иван Николић.
Овакве резултате Србија је постигла и захваљујући расту инвестиција и потрошње, а у другом кварталу може бити још и већи, додаје Николић.
„Осетно је убрзан раст производње у прерађивачкој индустрији. Добро је што су компоненте раста широко постављене по свим областима. То показују подаци за април…И то нема много везе са ниском прошлогодишњом базом, нити са поплавама које су се догодиле још 2014.“, реако је Николић у интервјуу за нови број Магазина Бизнис.
Наводи да је тенденција раста из првог тромесечја „сада извесно настављена у априлу“.
„Према процени директора Републичког завода за статистику Миладина Ковачевића, раст БДП-а у другом кварталу ће бити још већи и кретаће се између 3,5 до четири одсто“, додаје Николић, иначе сарадник билтена Макроекономске анализе и трендови (МАТ).
Интензивирање раста ће, сматра он, зависити од тога да ли ће се тренутна динамика одржати и у наредним месецима, а ако би се тај тренд наставио, онда би, како оцењује, очекивана стопа раста од 2,5 одсто за ову годину била песимистична.
Резултати у готово свим областима у априлу су, како је навео, били добри, па је тако само у грађевинарству забележен раст од 18,6 одсто реално.
„Промет у трговини на мало је на граници двоцифреног раста. Стагнација је видљива само у активностима државне управе као што су здравство и образовање. Кад овако говоримо, чини се да у то нико не може да поверује, али је потпуно јасно да је тренд у овој години растући. Он се неће одржати овим интензитетом, јер би нам то обезбедило раст од пет, шест одсто, као у Кини. Али, јако је занимљиво да све расте. Готово да изгледа као шок“.
Упитан зашто грађани на свом стандарду не осећају добре резултате, Николић је одговорио да има статистичких резултата који говоре да осећају.
„Зараде су реално повећане за 4,2 одсто, од чега је повећање у јавном сектору било свега 1,6, а у приватном чак 9,2 одсто“, предочио је он.
Коментаришући актуелну ситуацију у Фијату, оцењује да је реч о месечним осцилацијама, али да је лоше што се код Фијата види тренд смањења производне активности.
„На први поглед, резултати у априлу су добри. Забележен је међугодишњи пораст производње у том месецу за 4,2 одсто. Десезонирани индекс је ‘скочио’ за више од 20 одсто, али то није довело ни до растућег тренда, нити до кумулативног међугодишњег раста. Напротив, у периоду јануар-април је забележен међугодишњи пад за 7,4 одсто, што је резултат система ‘пођи-стани’ у производњи Фијата“, изјавио је он.
Сарадник МАТ-а је посебно указао на извозне приходе од информационих, компјутерских и телекомуникационог сектора, наводећи да је нето ефекат у овој области већи него Фијатов и износи 318 милиона евра.
„Приходи од ИТЦ услуга у Србији су у периоду од 2008. до 2015. утростручени, а од компјутерских услуга, чак учетворостручени. Упркос томе, то није битно надокнадило заостајање за европским земљама у овом сектору“, изјавио је Николић.
Овај сектор у размени са иностранством, како наводи, генерише висок суфицит, док су једина два производа која су у Србији током 2015. имала бољи нето извозни резултат кукуруз и смрзнуто воће, што је, како оцењује, ипак размена као у средњем веку.
„Куриозитет је да сектор ИЦТ услуга одличне перформансе остварује без озбиљнијег присуства страних стратешких компанија. Велики број стратешких ИЦТ компанија са производним капацитетима је присутан у региону. Србија се мора потрудити да привуче неке од великог броја стратешких ИЦТ компанија са производним капацитетима у региону или њима сличних, било да их ‘отме’, или убеди неке нове да овде инвестирају“.
Како објашњава, можемо им понудити образоване и прилагодљиве ИТ професионалце, финансијске и иновативне државне подстицаје, атрактивно пословно окружење и конкурентну цену рада, иако се у овом сегменту заостатак за регионом смањује.
На питање одакле су дошли притисци на курс и на то да НБС од почетка године потроши на одбрану курса више од 800 милиона евра, Николић каже да је то резултат повлачења портфолио инвеститора који су улагали, пре свега, у државне хартије од вредности.
„У међувремену су се промениле околности на глобалном тржишту, америчке Федералне резерве су повећале камате, што је дужничке папире у доларима учинило атрактивнијим“, каже он.
Истовремено, на домаћем тржишту су, како наводи, пале камате па више и нема много простора за инвестирање.
„Држава је битно смањила каматне стопе, па је атрактивност тих папира нижа. У евро знаку, камата сада на тромесечном нивоу износи 1,5 одсто, а некада је била неколико пута виша. Једноставно, пала је атрактивност државних дужничких папира, зато се инвеститори повлаче“, закључио је Николић у интервјуу за Магазин Бизнис.
