Прочитај ми чланак
Рак масовно убија становнике Србије: за годину дана, према последњим, још непубликованим подацима Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут“, од карцинома је оболело 37.437, а умрло 21.007 људи! Ни прогнозе за будућност нису охрабрујуће – очекује се даљи пораст оболевања, али стручњаци тврде да би у наредних деценију-деценију и по под условом да одзив на националне програме раног откривања карцинома буде добар, постепено могла да опада стопа смртности од овог обољења.
Код нас су иначе релативно високе стопе оболевања и умирања од малигних болести. На неке канцерогене нисмо могли да утичемо: 10 тона осиромашеног уранијума који је бачен на Косово и Метохију и по рубовима Пчињског округа остаће вечно на овом терену, јер је његово време распадања четири и по милијарде година. Данак већ увелико плаћамо: број оболелих од леукемије и лимфома повећан је у последњих десет година 110 одсто, а број умрлих за 180 одсто.
Професор Слободан Чикарић, председник Друштва Србије за борбу против рака, упозорио је да би ове године у Србији могла да се очекује експанзија свих врста рака: навршава се 15 година од бомбардовања, а толики је и тзв. просечни латентни период од излагања канцерогеном агенсу до појаве солидних и свих осталих тумора, са изузетком леукемија и лимфома, који се брже развијају и имали су експанзију седам година после бомбардовања.
– Током последње деценије дошло је до пораста стопе оболевања и умирања од свих малигних тумора подједнако код особа оба пола – каже др Снежана Живковић Перишић, епидемиолог у Институту за јавно здравље Србије. – Код мушкараца, стопа оболевања је порасла за 24,3 одсто, а стопа умирања за 9,9 одсто. Код жена регистрован је пораст стопе оболевања за 20 одсто, а стопе умирања за 5,4 одсто.
Стручњаци и овог марта, месеца борбе против карцинома, указују да је у нашој земљи непрепознавање ризичног понашања и недовољно коришћење позитивних искустава у спровођењу програма превенције и раног откривања рака из развијених земаља Европе и света, и даље значајан проблем. За сваки трећи случај рака одговорно је пушење, а истраживања показују да у Србији пуши више од трећине одраслог становништва, при чему просечан „пушачки стаж“ износи приближно 19 година. Више од трећине свих случајева рака је последица гојазности, неправилне исхране и физичке неактивности, а готово петина одраслог становништва Србије је гојазна …
– Србија се сврстава међу земље са средњим ризиком оболевања и умирања од малигних болести у Европи – објашњава др Снежана Живковић Перишић. – У погледу водећих локализација рака не разликујемо се умногоме од осталих земаља света. Код мушкараца су то рак бронха и плућа, код жена – рак дојке, а подједнако је заступљен рак дебелог црева код особа оба пола. Рак грлића материце је већ годинама једна од водећих локализација рака код жена у Србији. Годишње од рака бронха и плућа оболи 5.200 и умре 4.600 особа оба пола. Од малигних тумора дебелог црева и ректума оболи у просеку сваке године више од 3.700 и умре 2.600 људи. Од рака дојке годишње оболи 3.500 и умре 1.600 жена. Дијагноза рака грлића материце постави се код приближно 1.300 жена, а сваке године више од 500 жена умре од ове врсте малигног тумора.
МУШКАРЦЕ УБИЈА РАК ПЛУЋА
Само у централној Србији, према подацима из Регистра за рак, у 2011. години од карцинома је оболело 26.709 становника (14.051 мушкараца и 12.658 жена), а 14.924 је умрло (8.592 особа мушког пола и 6.332 особа женског пола). Мушкарци су најчешће оболевали и умирали од малигних тумора плућа (оболео – 3.621, умро-2.490 ), колона и ректума (оболео – 1.502, умрло – 994), и простате (оболело – 1.196, умрло – 839). Код жена малигни тумор најчешће је био локализован на дојци (3.293), колону и ректуму (1.044), плућима (1.005) и грлићу материце (892). Међу женама најсмртоноснији је био рак дојке, од којег је умрла 1.171 жена.
(Новости)
