Прочитај ми чланак
Будућност Срба данас, када све подсећа на ратне деведесете, у Хрватској зависи у првом реду од јачању њихове институционалне, развојне и идентитетске политике, сматра Милорад Пуповац, председник Српског народног већа и заступник СД С С у Сабору Хрватске.
Што се ослобађајуће пресуде у Хагу генералима Анти Готовини и Младену Маркачу тиче, она је Србе у Хрватској још једном подсетила на најгора искуства према њима почињеног злочина у рату 1995, али и у рату 1991/92.
„Неки кажу да су тиме још једном кажњени. То тек треба видети да ли су кажњени они или они који су је доживели као још једно ослобођење. Било како било, у мери у којој то буду могли, Срби у Хрватској би требало да помогну да једно од тога изађе на видело, јер и о томе зависи њихова будућност“, истакао је Пуповац у ауторском тексту у данашњој „Политици“.
Данас у Хрватској живи изимеђу 200.000 и 250.000 Срба и то у три доминантна подручја: реинтегрираном подручју источне Славоније у којем су засад заједнице најодрживије, подручјима преко којих су прошли „Бљесак“ и „Олуја“ и у која су се уз све отпоре и тешкоће избегли Срби враћали и подручја великих и већих градова кроз које су 1991/92. прошле неименоване и још недовољно дискутиране операције чишћења Срба.
Данас су Срби у Хрватској солидно организована заједница с виталним, иако статусно још од стране државе непризнатим институцијама: Српским народним већем као националном самоуправом са 1.600 изабраних већника у око 170 општина, градова и жупанија; Самосталном демократском српском странком са три мандата у Сабору, са више од 220 већника општинских, градских и жупанијских скупштина и више од 30 заменика жупана, општинских начелника, заменика општинских начелника и градоначелника, Заједничким већем општина као регионалном самоуправом на подручју источне Славоније, Барање и западног Срема и Српским културним друштвом „Просвјета“ са више од 50 пододбора, навео је Пуповац.
Тиме Срби у Хрваској, уз Српску православну цркву, имају солидну институционалну основу за своју одрживост. Развојне претпоставке одрживости, поседно у повратничким подручјима, друге су по важности за будућност Срба у Хрватској. Поред партиципације у власти и јачања општинских буџета, од посебне важности су развојни програми и осигуравање средства за њихову реалилзацију у пољопривреди, малом предузетништву и породичним туристичким капацитетима.
Центар за развој и инвестиције и Тесла штедна банка два су инструмента који су оформљени у те сврхе.
Идентитетске препоставке одрживости засад су најслабије развијене због веће посвећености повратку избеглица и њиховим проблемима. Осим у источној Славонији, где постоје посебне школе и снажне црквене општине, у другим деловима мали број деце је укључен у културне, школске и црквене програме са садржајима значајним за идентитет Срба у Хрватској.
Стварање школских програма са садржајима који би омогућавали позитивну идентификацију у српској деци, јачање комуникације између заједнице и цркве и обнављање укупне споменичке баштине представљају нужне претпоставке за јачање идентитетске одрживости.
Уколико успеју у томе да ојачају ове три претпоставке своје одрживости, има ће будућност, уколико не успеју, будућност ће им бити неизвесна, сматра Пуповац.
(Танјуг)
