Прочитај ми чланак

Пуковник мр Драган Крсмановић: Ево ко треба да предводи опозицију у Србији

0

Савез за Србију, као облик удруживања опозиције на политичкој сцени Србије, испунио је своју улогу. Не само да је поставио оквир преко кога се могла раздвојити „принципијелна“ од „конструктивне“ опозиције већ је допринео да се превазиђу дубоки ровови идеолошких предрасуда међу самим представницима опозиције. Седећи заједно на трибинама, наступајући заједнички на конференцијама и усаглашавајући активности на бојкоту лажних избора, сви представници Савеза за Србију, од општинског до републичког нивоа, су се међусобно упознали и схватили да је њихов главни напор потребно усмерити у заједничку борбу на стварању регуларних и поштених услова за медијску заступљеност и саме изборе, а да њихове политичке разлике не представљају препреку за демократско сучељавање и борбу за наклоност гласача након што се успоставе нормални изборни услови.

Пред целокупном Србијом, а не само пред политичким представницима опозиције, налази се нови изазов. На који начин уверити разочаране и скептичне гласаче да је у регуларним изборним условима могуће обезбедити не само смену власти, већ и промену целокупног корумпираног и девастираног политичког система а истовремено спречити да се поново не деси козметичка замена „сабирака“ у којој ће коначни резултат поново бити исти и да ће уместо „Курте понову узјахати Мурта“.
Не само истраживања јавног мњења већ и наше познавање прилика у Србији показују да је за просечног грађанина Србије патриотско и демократско нераскидиво и назамењиво. У огромној већини грађани Србије виде свој национални оквир као простор у коме се остварују све друге, економске, социјалне и друге потребе. Уз пуно уважавање свих политичких опција које намају јасан национални предзнак, од оних марксистичко интернационалних до глобалистичких које могу, и треба, да задобију симпатије и поверење бирача на неким будућим изборима, више је него јасно да вођство промена које сви очекују мора доћи из патриотског корпуса. И то из оног његовог дела који је спреман да поднесе терет борбе за промену политичког система а након тога да уважи демократско право других на различитост али који зна да Србија не може бити ни демократска ни слободна ако пре тога није ослобођена тихе окупације и по свом карактеру остане „српска“.

Не само као хришћани спремни да прихвате покајање, већ и као хладни аналитичари који схватају да у опозиционој борби за промену власти, има места и за оне који су погрешном проценом или неукроћеном амбицијом узели учешће на протеклим лажним изборима, ипак морамо приметити да они не могу бити предводници корените промене која је Србији неопходна.
И да не заборавимо, уколико „конкурс“ за новог Коштуницу буде отворен не смемо изгубити из вида да је његова победа била заснована на харизми несумњивог патриотизма који га је пратила, а да је у то време рејтинг оних који су долазили из тзв. грађанистичког круга био знатно мањи, укључујући и покојног премијера Ђинђића.

Мишљења сам да би на том, још необјављеном конкурсу, најпожељнији квалитети за мушкарца или жену који би предводили опозицију на путу за промену система били:
Доказани патриота
(У условима када је Србија под економском и политичком „полуокупацијом“ нужно је да опозицију предводи личност кадра да се одупре страним утицајима и заштити виталне државне и националне интересе посебно у вези даљег решавања статуса КиМ)
Личност породичних вредности
(Заустављање демографског суноврата и обнова Србије мора почети од повратка традиционалним породичним вредностима посебно у време када се кроз образовни систем и законодавство намећу „квазилибералне вредности“ у функцији слабљења породице и атомизације друштва)
Интелектуалац
(Личност широког образовања и способности да уочава процесе дугог трајања, да разуме и уважава све људе на социјалној и културолошкој скали, да уважава различитости али јасно заступа проверене вредности)
Православац
(Личност са јаким моралним интегритетом заснованом на духовним традицијама нашег народа)
Личност без пословних веза са садашњом или било којом бившом влашћу
(Због општег осиромашења и осетљивости на материјалну неједнакост и неправду, кандидат би морао бити личност са сопственом радном и пословном каријером без било каквих, видљивих или посредних, веза са интересним групама на власти и странцима)
Уколико је члан политичке организације да је то једина политичка организација у којој је икада био члан
(Личност без бројних промена политичких организација, идеолошких опредељења и странака као залог јасног и неодступног залагања за вредности за које се бори)
Да не припада комунистичким династијама које су променом дресова и даље на власти и које из „елитистичког“ београдског језгра управљају целом Србијом
(Да не припада „клановима“ и наследним династијама које се по непотистичким принципима смењују, мењајући идеологије али чврсто чувајући властите позиције)
Уколико је кандидат мушког пола да је одслужио војни рок са оружјем
(Приликом доношења кључних одлука којима се преузима ризик и доводе у опасност други, неопходно је имати искуство војног колектива, тимског рада, солидарности и међусобне подршке што се најбоље стиче у току служења војног рока)

Наравно да у политичкој борби и структурама политичких организација које се буду бориле за смену власти има места и за оне који не испуњавају све ове критеријуме али је више него јасно да борбу мора предводити личност са којом ће се идентификовати највећи број потенцијалних гласача.

У турбулентним временима на међународном плану Србију очекују велика искушења. Међу нама се налазе људи који су кадри да на та искушења адекватно одговоре и морамо их потражити, можда међу онима који су током протеста певали песме о Косову и Метохији или међу онима који се већ годинама боре да Србија не постане извор јефтине радне снаге и тржиште за робу сумњивог квалитета док нам хиљаде младих одлази из земље. У сваком случају то не могу бити они који су својим „чињењем или нечињењем“, док су били на власти, допринели да Србијом завлада ауторитарни режим недостојан њених демократских традиција.

мр Драган Крсмановић
Пуковник авијације – командант аеродрома Поникве у време НАТО агресије 1999. године
Бивши начелник Војног архива