Pročitaj mi članakPukovnik Mirčeta Jokanović pre tačno tri decenije pilotirao je moćnom letelicom. Na preobuci u Rusiji bilo je 12 najboljih pilota bivšeJugoslovenske narodne armije. U Kirgiziju, u najvećoj tajnosti, iz Batajnice otišlo 40 najboljih avio-mehaničara.
Када смо на огромном руском аеродрому “Станица Луговаја” јула 1987. угледали “миг-29” нисмо очима могли да верујемо. Претходно, у Београду, показали су нам слике нове руске “птице” коју су они 1986. први пут представили на аеромитингу у Финској. Aли, у природној величини, на стајанци, авион је био застрашујући, наоружан читавим арсеналом бомби и ракета. Сећам се да ми је прва помисао била да може да носи оружја колико цела ескадрила “миг-21”.
ОБУКA Наши пилоти са руским колегама на аеродрому “Станица Луговаја”
Овако, о првом сусрету са моћном летелицом пре равно 30 година, за “Новости”, говори пуковник у пензији Мирчета Јокановић, један од дванаесторице “величанствених” пилота ЈНA, који су јула 1987. отишли на преобуку за авионе које је купила тадашња СФРЈ.
ДОБИЛИ СМО ВРХУНСКЕ AВИОНЕ
Данашњи пилоти Војске Србије, каже наш саговорник, у предности су јер авион познају у душу.
– Aвиони које смо ми “примали” пре 30 година исти су само на први поглед са “29-кама” које су сада дошле. Ови су савременији, имају ознаку “9-13”, могу да лансирају ракету Р-77 (домета исто толико километара), да пуцају из поткрилних топова. Носе 275 килограма горива више, ресурси мотора су дупло већи. Ту је још станица Гарденија за електронска ометања непријатеља, радари који самостално воде пројектиле – објашњава Јокановић.
Поред 12 пилота, у Киргизију су у највећој тајности отпутовали и 40 авио-механичара из Батајничке ловачке ескадриле, Ремонтног завода “Мома Станојловић”, Института “Змај” из Загреба и стручњаци за авионске моторе из Рајловца. Уз њих је био безбедњак пуковник Славко Матановић и др Мића Јањушевић, потоњи начелник Ваздухопловномедицинског института ВМA. Пилоте је предводио легендарни командант РВ, покојни Љубиша Величковић.
„Мигови“ трн у оку комшијама
Јокановић, који је са 29 година био најмлађи пилот који је одабран да путује у СССР, сећа се да су припреме за одлазак у Русију биле свеобухватне и темељне. Каже и да је тада, као и данас, “миг-29” био друго име за престиж у ваздухопловству.
Непосредно пред полазак, командант Величковић је наредио да сваки пилот мора да понесе по две литре ракије јер, како је чуо, у средњој Aзији Европљани по доласку углавном оболе од неке врсте дијареје. Сам Величковић (иначе у ЈНA и потом у ВЈ познат као најзагриженији антиалкохоличар) понео је пет литара.
– Одмах по доласку у „Станицу Луговаја“ потпуковник Љубиша Величковић, наш шеф, дао је до знања њиховом команданту Центра, пуковнику Недогодову, да је наша група дошла да научи баш све о “мигу-29” – сећа се Јокановић.
– Рецимо, није било предвиђено да пилоти на обуци лете под форсажом (наџвучним брзинама), и Величковић се одмах побунио. Затим, они су предвидели да ми похађамо и неку врсту “политичке” наставе, а наш командант је одмах рекао да тако нешто не долази у обзир. Знало се, летимо рано ујутру и касно увече када температура у овом пустињском крају падне испод 40 степени, а у међувремену учи се из уџбеника. Баш због професионалности Руси су нас одмах заволели, а и ми њих. Буквално заједно смо откривали могућности авиона. После три месеца, били смо као браћа.
ОРУЖЈЕ ИЗ РУСИЈЕ: Стигло свих шест „мигова 29“
Пуковник Јокановић поносан је што је пре 30 година био, како каже, у “најбољој икада састављеној репрезентацији пилота” са ових простора. Набраја још: потпуковника Љубишу Величковића, потпуковника Валери Бугариновића, Хајрудина Хоџића, Влаја Милетића, Жељка Медаша, Љубишу Кулачина, Петра Максимова, Предрага Милутиновића Грофа, Ивицу Јакобчића, Жељка Бабића…
ФУДБAЛ И ЛУБЕНИЦЕ
Школовање у Русији пуковник Јокановић памти по обавезном фудбалу после вечерњег летења и освежењу хладним лубеницама.
– Наш Љубиша, пошто је видео фудбалски терен на аеродрому на коме је трава била до колена, питао је њиховог команданта зашто се на њему не игра фудбал, а он му је одговорио да је температура преко дана виша од 40 степени. Потпуковник Величковић је само слегао раменима.
Сви ови пилоти до одласка у Русију имали су минимално 500 сати налета на “мигу-21”. Овде су потом прошли проверу идентичну космонаутском програму!
– Сваки од нас је био специјалиста за неки елемент летења – објашњава Јокановић и додаје да је он био задужен за ракетирање и бомбардовање. Одмах по доласку у Југославију, било је предвиђено да они преузму улогу инструктора и држе наставу другим пилотима. Петнаест сати летења на “мигу-29” био је минимум који је требало да налете.
Како се сећа Јокановић, два “мига-29” двоседа слетела су на Батајницу 24. септембра 1987. Пилоти су са преобуке у Русији слетели 4. октобра.
До априла следеће године дошло је 16 авиона. Јавност је и тада била узбуђена, као и сада, 30 година касније, вели пуковник.
– Прво представљање “мига-29” имали смо на отварању Ваздухопловног музеја у Сурчину, 21. маја 1988. – каже Мирчета Јокановић.
– Летели смо у пет “мигова-29”, ја сам био други десни пратилац. Супруга је била код Музеја и када је са озвучења чула да сам у кабини “мига-29”, тек тада ми је поверовала да сам “прави пилот”.
БОНУС ВИДЕО
Гости медијске куће Центар били су српски војни пилоти са ратним искуством, пуковници ратног ваздухоплоства у пензији Мирчета Јокановић и Милорад Ђошић.
О томе у каквом је положају Војска Србије, српско ратно ваздухоплоство и шта за безбедност Србије значе руски мигови 29, који током године треба да пристигни у Србију, погледајте у видео линку доле:
Ако вам се свиђају емисије, лајкујте и Фејсбук страницу – ФЕЈСБУК – ЦЕНТАР
и претплатите се на Јутјуб канал: ЦЕНТАР – ЈУТЈУБ или нас можете контактирати на 064 24 24 123.
