Обележавање стогодишњице сарајевског атентата у Босни и Херцеговини већ неколико година повод је за нове поделе. И док су у Сарајеву на сцени покушаји да се изврши ревизија историје, оствари нека врста помирења са Аустријом, а Гаврило Принцип прогласи за терористу, Република Српска у томе не жели да учествује.

У Сарајеву је у протеклом периоду повучено неколико потеза који се не могу протумачити никако другачије него као свесно забадање прстију у очи Србима. Обнова споменика Францу Фердинанду једна је од инцијатива која продубљује неповерење. Истовремено, кућа у којој се родио Гаврило Принцип, у селу Обљај код Грахова, потпуно је уништена, иако се већ неко време говори о њеној обнови.

Расправе о почетку Првог светског рата у БиХ, које се воде у Сарајеву, готово по правилу увек одлазе у правцу наводне српске кривице за тај сукоб. Док се најављује споменик Францу Фердинанду, чувене стопе Гаврила Принципа на Латинској ћуприји, у близини места где се догодио атентат, не постоје више од 20 година. Слави се окупатор, а слободарска Млада Босна се проглашава терористичком организацијом. За историчаре је то класичан историјски ревизионизам.

– Иницијатива да буде обновљен споменик Францу Фердинанду била би јединствен пример у историји да једна земља или један народ подиже споменик свом окупатору – сматра историчар из Источног Сарајева Драго Мастиловић. – Предлог да споменик опет буде постављен истоветан је као кад би Французи на Тргу Шарла де Гола подигли споменик Хитлеру. Осим тога треба поставити питање шта ће се даље дешавати. Да ли ће у Сарајеву почети да ничу споменици нацистима? Где су границе те колективне хистерије и организованог черупања и циничног прекрајања историје по немачком моделу – речи су Драге Мастиловића.

А прича о споменику Францу Фердинанду и више је него интригантна. Саградила га је Аустроугарска и поставила током рата, 1916. године, откривен је 1917, а размонтиран 1919. године, али не и уништен. Похрањен је у подрум једне од сарајевских институција, али у годинама које су дошле, делови квалитетног гранита од кога је био саграђен, завршили су на неколико страна. Неколико комада тренутно се налази у, веровали или не, Требињу, у каменорезачкој радњи Илије Шишковића. Његов покојни отац Гојко набавио их је, не знајући шта је заправо добио.

Виртуелни споменик

Стручњаци за компјутерску графику, окупљени у Сарајево графикс групу под покровитељством Ејупа Ганића, у оквиру пројекта Виртуелни музеј сарајевског атентата направили су реконструкцију Сарајева из периода после атентата, а у првом плану је некадашњи споменик који је компјутерски обновљен и потпуно је истоветан ономе који је подигнут у Сарајеву 1916. године. Идеја обновитеља те идеје јесте да се то здање изгради у истој величини као и пре стотинак година, а то значи да би Сарајево добило грандиозан споменик окупатору.

– Он је 1985. године сарађивао са неким каменоресцем из Сарајева који му је дуговао неке паре. Пошто није имао пара, понудио му је, као компензацију те гранитне стубове, не знајући, као ни мој отац, о чему се ради. Отац је оберучке прихватио понуду јер је обожавао гранит. Ради се о укупно десетак комада споменика, укључујући два велика стуба. Тај гранит никад није искоришћен, а шта је у питању сазнали смо тек пре неколико година, када су нас посетили неки Аустријанци – испричао је Илија Шишковић.
 

„Фердинанд и деведесете

Милорад Додик, председник Републике Српске, не пропушта прилику да укаже на опасне поруке које се из Сарајева, али и са неких западних адреса шаљу поводом обележавања стогодишњице почетка Првог светског рата. Он је недавно упутио и једно писмо представницима Европске уније, Европске комисије, као и шефовима држава и влада земаља ЕУ у којем је категорички навео да се ради о мењању историје и њеном повезивању са скором прошлошћу БиХ.

– Реч је о обележавању годишњице од догађаја када је српски младић из БиХ Гаврило Принцип тог кобног 28. јуна 1914. године код Латинске ћуприје у Сарајеву испалио хитац на аустријског престолонаследника. Иако је познато да сарајевски атентат није био прави узрок светског сукоба, ту оцену остављам историчарима, али одбацујем повезивање тог догађаја и последњег рата што се настоји урадити. Здраво за готово се узимају наводи да се ради о стогодишњици атентата „који је довео до избијања Првог светског рата и опсаде Сарајева пре двадесет година“. У потпуности оспоравам да ова два историјска догађаја могу да се заснивају на истим претпоставкама – написао је Милорад Додик.“

Данас тај споменик жели да обнови, између осталих, и Ејуп Ганић, члан ратног Председништва тзв. Републике БиХ, који је јавности боље познат по случају злочина у Добровољачкојулици.

Ипак, у Сарајеву и међу Бошњацима постоје поделе по овом питању. Мухамед Филиповић, један од најистакнутијих бошњачких интелектуалаца, чија се реч цени у важним политичким круговима, недавно је оценио да је Гаврило Принцип био борац за слободу своје земље и противник окупације чији је симбол био Франц Фердинанд. Он сматра да спомен-плочу код Латинске ћуприје заслужује управо младић из Грахова, а не неки хабзбурговац.

наче, данас у Сарајеву, поред поменуте ћуприје, постоји плоча на којој пише да је на том месту извршен атентат. То је плоча новијег датума, која је заменила ону оригиналну, која је узбуркала јавност због објављене фотографије Адолфа Хитлера како је посматра.

(Вести онлајн)

Ознаке: атентат, Аустроугарска, Босна и Херцеговина, гаврило принцип, окупатор, Први светски рат., сарајево, споменик, Франц Фердинанд