Pročitaj mi članakDala sam otkaz. Verujte mi, ne smem da ostanem na klinici, trpela bih svakodnevni mobing i zaista to ne bih mogla da podnesem - rekla je za Direktno.rs doktorka sa GAK-a u Višegradskoj ulici Saša Ljuština, koja je potpisala peticiju za smenu Kriznog štaba, nakon čega je trpela poniženja na poslu.
Др Љуштина је једна од 2.700 потписника петиције на сајту Уједињени против ковида која је рекла: Доста је било малверзацијама, скривању података о броју оболелих и умрлих и контроверзном понашању Кризног штаба који је постао политичко тело и ставио се у службу режима.
Одмах након што је ставила параф на петицију, сусрела се са непријатностима у ГАК-у. Добила је наредбу од директора да „испразни своју собу“, да би потом била пребачена на друго одељење и скинута са оперативног програма. Неколико дана касније, дала је отказ.
– Од четвртка ми се нико није обратио, очекивала сам да ће ме евентуално неко заштитити од мобинга, сам министар је рекао да нисмо племенско друштво и да нећемо сносити последице ми који смо потписали петицију. Верујте ми, не смем да останем на клиници, то би био свакодневни мобинг и заиста то не могу да трпим – рекла је др Саша Љуштина за Директно.рс.
Од колега није добила подршку, али им не замера, јер је свесна да би себи направили проблем када би стали на њену страну.
– Нисам добила подршку колега, не смеју чак ни да ми се обрате, ни јаве, а камоли нешто друго. Част изузецима, неколико колега који су ми се обратили. Нико више не сме глас да дигне, сви су застрашени, немам речи. Чула сам и да је тридесетак људи са петиције повукло потписе, што значи да су под огромним притиском, претањама, уценама… – додала је др Љуштина, чији ћете опширнији интервју моћи да читате на порталу Директно.рс.
Притисци су очигледно били неиздрживи, а докторка која је последњих дана преживљавала пакао, одлучила је да више не ради на тој клиници. Тиме је држава јасно поручила будућим докторима: Ћутите, трпите, будите лојални власти и биће све у реду. Ако се дрзнете против неправде, чека вас пакао!
Саша је већ почела да добија подршку колега, а једна докторка која је желела да остане анонимна, није могла да дође себи када је чула за случај из ГАК-а у Вишеградској.
– Моја деца су збуњена. Зашто паметни људи иду из земље, а преваранти остају и опстају – запитала се она.
Овај пример јасно показује колико држава и власт цене лекаре и зашто све више доктора и медицинских радника одлази у Немачку. Осим енормно веће плате, разлог је и нешто можда скупље – достојанство!
А достојанство у Србији, нажалост, скупо се плаћа.
