Pročitaj mi članakGordana Siljanovska Davkova je u drugom krugu predsedničkih izbora osvojila više od 560.000 glasova. Od nje su, u istoriji makedonskih predsedničkih izbora, više glasova osvojili jedino „otac nacije” Kiro Gligorov na izborima 1994. godine i Boris Trajkovski 1999.
Западни аналитичари приметили су да су прве честитке новој председници стигле из Београда и Будимпеште, што је протумачено као увод у заокрет политичког правца којим ће се убудуће кретати Скопље. Међутим, председница Северне Македоније у стварности има махом протоколарну функцију.
Видно разочаран развојем ситуације, досадашњи председник Стево Пендаровски је признао пораз, упозоравајући, ипак, на „тихи бојкот” председничких избора у срединама у којима су „грађани спречавани да узму други гласачки листић”.
„Резултати су јасни и немам намеру детаљно да их образлажем. Према резултатима, желим да честитам победницима и пожелим им успешан рад у наредних пет година”, рекао је Пендаровски, који се после пет година на челу Северне Македоније враћа у политичку анонимност из које га је СДСМ за претходне изборе извукао.
Убедљива победа
Истовремено, испред седишта ВМРО-ДПМНЕ-а у Скопљу затутњали су бубњеви славећи најубедљивију победу у историји вишестраначја у овој држави, пошто је партија Христијана Мицковског добила 280.000 гласова више од ривала и остала за свега три посланичка места кратка до апсолутне већине у Собрању.
Постизборни план ВМРО-ДПМНЕ-а укључује формирање владе са албанском коалицијом ВЛЕН и партијом ЗНАМ (За наша Македонија) Максима Димитриевског – актуелног градоначелника Куманова – која је освојила шест посланичких места, чиме би нови македонски кабинет дошао близу двотрећинској већини у парламенту. Македонски аналитичари сматрају да ће се коалиција Европски фронт, окупљена око партије ДУИ Алија Ахметија, вероватно распасти, па би у коначном збиру Мицковски могао имати подршку и више од 75 посланика.
Дан после избора, познат је и план нове владе: стварање економски снажне државе, борба против корупције и испуњавање европских интеграција – што суштински представља скуп општих места око којих су у Северној Македонији били формирани и претходни кабинети.
„Ми другу отаџбину немамо. Били сте наша инспирација да издржимо. Изабрали смо да нам буде тешко, али не и да се стидимо. Не сме да нас буде срам и зато се радујте”, рекао је Мицкоски присталицама после објављивања резултата. „Ово је историјски резултат који ће тешко бити поновиљен… Са резултатом који је направила коалиција ВЛЕН потврђен је кредибилитет тог савеза и мислим да они могу бити снажан партнер у будућој влади коју ће предводити ВМРО-ДПМНЕ и ја као мандатар”, додао је он.
Бакље су гореле у центру Скопља, али и у Тетову, где је победу славила коалиција ВЛЕН, састављена од отпадника из редова Ахметијеве странке, затим Алијансе за Албанце, Покрета Беса, Демократског покрета и македонске подружнице покрета Самоопредељење Аљбина Куртија.
Како наводе извори у Скопљу, преговори о постизборној сарадњи ВМРО-ДПМНЕ и ове албанске коалиције почели су још пре избора, па је готово извесно да ће две стране успети да се договоре око састава будућег кабинета, док ће уставне промене као кључни део споразума оставити за будућност.
Слом СДСМ-а
Седиште Социјалдемократског савеза Македоније (СДСМ) у Бихаћкој улици у Скопљу било је неуобичајено пусто током изборне ноћи, што је, како се испоставило, представљало сценографију за најозбиљнији дебакл у историји ове странке од њеног настанка 1991. године. Недуго по затварању биралишта постало је јасно да Стево Пендаровски нема никакве шансе да добије други мандат на челу државе, а онда су главни политички ривали СДСМ-а почели да славе победу палећи бакље испред „беле куће” ВМРО-ДПМНЕ-а.
Како је ноћ одмицала, испоставило се да је СДСМ сада тек трећа по снази политичка снага у Северној Македонији, те да је странка освојила 65.000 гласова мање од претходног најгорег изборног резултата забележеног 2006. године. „СДСМ је претрпео тежак ударац не само од грађана, већ и од симпатизера странке”, рекао је премијер Северне Македоније и председник СДСМ-а Димитар Ковачевски и напустио просторије партије, избегавши да одговара на питања новинара.
„Ми другу отаџбину немамо. Били сте наша инспирација да издржимо. Изабрали смо да нам буде тешко, али не и да се стидимо. Не сме да нас буде срам и зато се радујте”, рекао је Мицкоски присталицама после објављивања резултата. „Ово је историјски резултат који ће тешко бити поновиљен… Са резултатом који је направила коалиција ВЛЕН потврђен је кредибилитет тог савеза и мислим да они могу бити снажан партнер у будућој влади коју ће предводити ВМРО-ДПМНЕ и ја као мандатар”, додао је он.
Бакље су гореле у центру Скопља, али и у Тетову, где је победу славила коалиција ВЛЕН, састављена од отпадника из редова Ахметијеве странке, затим Алијансе за Албанце, Покрета Беса, Демократског покрета и македонске подружнице покрета Самоопредељење Аљбина Куртија.
Како наводе извори у Скопљу, преговори о постизборној сарадњи ВМРО-ДПМНЕ и ове албанске коалиције почели су још пре избора, па је готово извесно да ће две стране успети да се договоре око састава будућег кабинета, док ће уставне промене као кључни део споразума оставити за будућност.
Слом СДСМ-а
Седиште Социјалдемократског савеза Македоније (СДСМ) у Бихаћкој улици у Скопљу било је неуобичајено пусто током изборне ноћи, што је, како се испоставило, представљало сценографију за најозбиљнији дебакл у историји ове странке од њеног настанка 1991. године. Недуго по затварању биралишта постало је јасно да Стево Пендаровски нема никакве шансе да добије други мандат на челу државе, а онда су главни политички ривали СДСМ-а почели да славе победу палећи бакље испред „беле куће” ВМРО-ДПМНЕ-а.
Како је ноћ одмицала, испоставило се да је СДСМ сада тек трећа по снази политичка снага у Северној Македонији, те да је странка освојила 65.000 гласова мање од претходног најгорег изборног резултата забележеног 2006. године. „СДСМ је претрпео тежак ударац не само од грађана, већ и од симпатизера странке”, рекао је премијер Северне Македоније и председник СДСМ-а Димитар Ковачевски и напустио просторије партије, избегавши да одговара на питања новинара.
По први пут СДСМ је освојио мање од 200.000 гласова – што је странци донело свега 18 места у Собрању и отворило врата пљуску оставки – које су уследиле ни 12 сати од затварања биралишта. До четвртка у подне, оставке су поднели потпредседници Перо Костадинов и Фатмир Битићи, као и председница партијског Форума жена Јованка Тренчевска. Оставке су поднели и лидери мањих коалиционих партнера.
Неизвесна је и политичка будућност председника странке Ковачевског – чију оставку очекују партијски саборци, ривали, али и грађани Северне Македоније – који су неколико седмица пред први круг председничких избора, према истраживањима јавног мњења, били изразито незадовољни правцем којим иде њихова држава.
„Пистоли и рози”
Политички савез Социјалдемократа и ДУИ-а Алија Ахметија настао је први пут после избора 2002. године. Тада су ове две странке, по слову споразума којим је Македонија скрајнута са ивице грађанског рата, формирале владу која је одмах добила надимак „Пистоли и рози”, или „Ганс ен’ роузиз” (Гунс Н’ Росес).
Део надимка који се односио на пиштоље припадао је некадашњим герилцима Алија Ахметија, који су сложеним политичким договором демилитаризовани, амнестирани и прекомандовани у Собрање, док су руже скинуте са грба СДСМ-а, тада најмоћније политичке снаге у држави.
За разлику од СДСМ-а – који се у великој мери распао после избора 2008. године – „пистоли” су, поново захваљујући озбиљној политичкој гимнастици, успели да се „умувају” у владајућу коалицију, иако је „васкрсли” ВМРО-ДПМНЕ током предизборне кампање место кључног партнера у новој влади обећавао Демократској партији Албанаца Арбена Џаферија.
Нејаки СДСМ није у наредних шест-седам година представљао значајног такмаца премијеру Николи Груевском и његовим „вмровцима”, којима је у серији корупционашких афера терцирала Ахметијева странка, али политичка љубав ове две странке прекинута је демонстрацијама 2016, после којих је у Македонији формирана прелазна влада и расписани нови избори.
После серије неуспешних експеримената, СДСМ је из првих партијских редова избацио гро припадника старе гарде и на чело поставио Зорана Заева, док је озбиљна криза поверења на албанској страни македонског политичког спектра на изборима Социјалдемократама донела између 70.000 и 80.000 гласова Албанаца, што је – уз озбиљан притисак Американаца – просто натерало Ахметијеву странку да подржи Социјалдемократе и уђе у нову владу.
За председника Собрања, уз бурне протесте македонских десничара и насиље у згради парламента, изабран је тада Таљат Џафери, док је серија корупционашких процеса расплинула моћ ВМРО-ДПМНЕ-а, чији је лидер Никола Груевски новембра 2018, на волшебан начин, преко Албаније успео да се докопа Мађарске и избегне робију.
Нова влада – настала на заклињању на бескопромисну борбу против корупције и евроатлантске интеграције – решила је да променом имена државе прекине дводеценијски бесмислени спор са Грчком и потпише Преспански договор, којим су сада већ Северној Македонији, отворена врата чланства у НАТО алијанси.
Сунчани дани за владајућу коалицију прекинути су када се испоставило да је заклињање на борбу против корупције нестало у „Луј Витон” торби напуњеној еврима, који су испоручени једној од хероина демократских промена – шефици Специјалног тужилаштва Катици Јаневој.
Чланство у НАТО-у донело је Социјалдемократама мршаву већину у Собрању после избора 2020. године, али је Заев већ наредне године ставио на коцку политичку каријеру, најављујући оставку уколико његова странка изгуби локалне изборе у Скопљу. Покушај да мобилише присталице неславно је пропао, па је Заев уз речи „нека Бог чува наш народ и Северну Македонију” напустио политичку сцену и за наследника одабрао прилично непознатог Димитра Ковачевског.
Бугарски фактор
Ковачевски је наследио све политичке проблеме и корупционашке афере – али је паду СДСМ-а значајно допринела и Бугарска – која је у међувремену Скопљу испоставила списак нереалних захтева у замену за отварање пролаза на путу ка чланству у ЕУ.
Иако су две државе 2017. године потписале Уговор о пријатељству, добросуседским односима и сарадњи, Бугарска је затражила низ додатних уступака који се односе на права бугарске мањине, модификовање историје и признање да је македонски језик, у ствари, „писана регионална форма бугарског језика”.
Француским планом захтеви Бугарске су сведени на уставне промене у Северној Македонији којима би бугарска мањина – која према последњем попису броји око 3.500 људи – постала конститутивни народ.
Сложена ситуација поново је дала ветар у леђа ВМРО-ДПМНЕ-у – који је још једном доказао тезу да је најжилавија политичка партија на Балкану – па је странка Христијана Мицковског на изборе изашла намерна да искористи велико незадовољство две трећине грађана Северне Македоније, и у томе успела.
Евентуални неуспех приликом формирања нове владе ВМРО-ДПМНЕ-а и ВЛЕН-а, неминовно би увукао ову државу у нову политичку кризу, која би додатно искомпликовала ионако сложен пут Скопља ка Бриселу.
У предизборној трци, једно истраживање јавног мнења показало се инидкативним, пошто је показало да је око 70% становника Северне Македоније незадовољно правцем којим земља иде. Једнако је, како се чини, значајна и дилема да ли је ВМРО-ДПМНЕ политичка снага која државу може да извуче из кризе.
Циници, пак, подсећају да је прва влада ВМРО-ДПМНЕ-а – она коју је предводио Љубчо Георгиевски – дотерала земљу на ивицу грађанског рата, док је мандат друге владе – оне Николе Груевског – окончан после дугих и на тренутке прилично брутално спречаваних демонстрација. Поставља се озбиљно питање докле би могла да добаци трећа влада „вмроваца”, овог пута на челу са Христијаном Мицковским.
