Прочитај ми чланакРедовни професор Правног факултета Миодраг Јовановић важи за предавача који својим струдентима право покушава да приближи и појасни на практичним примерима. Тако, између осталог, на својим предавањима објашњава студентима како председник Александар Вучић свакодневно крши Устав Републике Србије. То све, како његови студенти радо препричавају најчешће на друштвеним мрежама, поткрепљује конкретним примерима и тражи од њих да и сами открију начине на које Вучић крши Устав. Материјала увек има.
Професор Миодраг Јовановић био је фронтмен групе “Ништа али логопеди” која је спојила рок, панк, метал, фолк… Баш колико је био необичан и другачији правац овог музичког бенда, тако се и за све који о томе слушају, чине и предавања овог професора. Он, међутим, у интервјуу за Нова.рс каже да његв приступ није необичан, нити да је реч о опозиционом или храбром деловању како га многи дефинишу, већ стандардна вежба коју он као професор годинама практикује.
“Рекао бих, најпре, да се прави фама у вези с тим задатком. То је заправо једна стандардна вежба којом се бруцоши права уче како да препознају поступке носилаца власти који нису у складу с важећим правним нормама. Будући да предајем предмет који студенте уводи у основне појмове о праву и држави, попут уставности и законитости, поделе власти и владавине права, вежбе овог типа су, у дидактичком смислу, потпуно адекватне. Кад би се наши властодршци скрупулозно држали права, користио бих неке имагинарне примере. Како су негативни примери ту, у нашој свакодневици, ништа природније него да посегнем за њима. У друштву у којем се гаји идолопоклонички однос према власти и затире свака критичка мисао, јавност је склона да то што радим доживљава као некакво храбро, опозиционо деловање, што је, из горе наведених разлога, потпуно погрешна перцепција. Између осталог, и стога што сам сличне вежбе држао и у случају ранијих носилаца власти”.
Зашто баш на примеру Александра Вучића?
Кад подучавате студенте о појму правне државе, односно владавине права, онда нужно говорите о носиоцима државне власти који треба да делају у границама права. Актуелни председник Републике је, у том погледу, изразито негативан пример – неко ко постојано и перманентно прекорачује границе права и дела изван властитих уставних овлашћења.
Можете ли да нам наведете неки пример који сте давали студентима?
Као наставник се трудим да поставим оквире унутар којих ће сами студенти моћи да извлаче властите закључке и судове и да их потом у отвореној расправи бране аргументима. Када студирате право, у начелу, једини ваљани аргументи су они засновани на важећем праву. Тако сам, на пример, овој последњој генерацији студената, који су слушали онлајн предавања и где је било знатно мање простора за дискусију, поставио следеће питање:
Која од следеће две тврдње адекватније описује оно што ради председник Вучић:
а) утврђује и води политику
б) представља Републику Србију у земљи и иностранству
Већини њих се учинило, на бази онога што свакодневно гледају, да одговор под А верније описује активности председника. Кад сам им, међутим, показао да је одговор под А заправо уставна формулација надлежности Владе, а она под Б надлежности председника Републике, и сами су могли да схвате да постоје озбиљни проблеми у функционисању нашег уставноправног система.
Како студенти реагују на такав приступ ?
Малопре сам поменуо да се у Србији систематски затире сваки облик критичког мишљења и добар део одговорности за то лежи на нашим образовним политикама које у основи не подстичу ђаке на проблемско мишљење. Стога није увек лако тек свршене средњошколце подстаћи на такав начин мишљења. Ипак, мој генерални утисак је да студенти ипак воле приступ у којем им се не нуде готова решења и не “улива им се знање” у главу, већ сами до њега долазе.
Тражите ли од њих да и сами препознају такве ситуације?
Тражим, у мери у којој је то примерено некомео је тек на почетку студија права. Рецимо, један од задатака за студенте генерације 2020/21. био је да препознају ситуације у којима су представници законодавне и извршне власти вршили непримерене притиске на правосуђе, упркос уставној прокламацији о независности судства. Требало је те ситуације документовати линком на одговарајућу новинску вест, а затим и образложити упућивањем на повреду меродавне уставне и/или законске норме. Велики број студената је с успехом тај задатак обавио.
Колико је тешко или лако препознати ситуације у којима високи функционери крше Устав? Колико је то огољено, видљиво?
Ето, узмимо за пример поменути задатак. Устав Републике Србије у члану 145 каже да су “судске одлуке обавезне за све и не могу бити предмет вансудске контроле”, а члан 3 Закона о судијама каже да су “сви државни органи и функционери дужни да својим поступањем и понашањем одржавају поверење у независност и непристрасност судија и судова”. И онда се, на пример, укључите у пренос заседања Скупштине и тамо видите како народни посланици износе своја “виђења” како је одређене судске предмете требало решити или без икаквих зазора и скрупула говоре о некаквим „судским намештаљкама“. Тешко да кршења Устава и закона могу бити огољенија и видљивија од тога.
Има ли студената који другачије мисле или су примери такви да ту једноставно нема одбране?
Па видите, кад се каже „другачије мисле“, ту само може бити реч о другачијем правничком расуђивању, односно о другачијим правничким аргументима који би упућивали на супротан закључак. Апсолутно је ирелевантно ко има какво политичко мишљење и да ли фаворизује садашњу власт или опозицију. Ја сам професор права и мој посао је да студенте научим да резонују као правници и да се залажу за одбрану права ко год да се налази у улози његовог прекршиоца.
Како су ваша предавања изгледала раније, да ли сте увек имали довољно материјала да студентима на конкретним примерима објасните ситуације у којима је прекршен Устав Србије?
Ми кроз цео период транзиционе демократије не оскудевамо у таквим примерима. Тако да је сличних вежби било и раније. Ево, примера ради, сећам се да сам својевремено са студентима разматрао да ли је тадашњи председник Србије Борис Тадић прекршио Закон о спречавању насиља на спортским приредбама кад је после фудбалске утакмице репрезентације Србије на стадиону наздравио шампањцем. У позадини ове, наизглед безначајне епизоде, ваљало се много крупније питање: да ли су сви, укључујући и носиоце државне власти, једнаки пред законом.
— СРБИН инфо (@srbininfo) February 16, 2021
