Прочитај ми чланак
(Plima.info)
Српкиње, Босанке, Бугарке, Украјинке,… сведоче о ропству, иживљавању макроа и безизлазности
Она је као шеснаестогодишњакиња из сиромашне породице на превару одведена из БиХ у Италију и продата албанском макроу.. Десет година је присиљавана на проституцију…њени албански власници су се мењали, живот јој је претворен у пакао, а како је написала, једини спас била је смрт.
„Дебели човек чики је надимак био Тони, продао ме у други град. Била сам у једном ноћном бару плесачица и проститутка. До изнемоглости. Стално сам живела у страху да ће ме убити, јер су ми претили да, ако се икоме пожалим, да ћу нестати. Више нисам имала ни осећај љубави за моје у Босни.
Само сам желела да умрем, а нисам имала храбрости да одузмем себи живот. Двадесет и шест година, а постала сам стара. Једна улична рација и мене је покупила. Нашла сам се у полицијској станици. Потражила сам од њих помоћ“, написала је ова млада девојка која је успела да се врати кући у БиХ и након неколико година рехабилитације, и нормалном животу. Многе друге девојке нису имале среће као она.
Према подацима Министарства безбедности БиХ у већини регистрованих случајева трговине људима се врбују малолетнице из породица са једним родитељем, претежно мајком, које су у стању социјалне потребе или су на неки други начин рањиве, затим децу из сиромашних породица па чак и особе са инвалидитетом.
„Све почиње кроз врбовање у ланце организоване проституције навикавањем потенцијалних жртава на узимање алкохола и дрога, кроз вршњачко дружење и рано ступање у сексуалне односе малолетница након чега жртве постану предмет уцена. Многе малолетнице се снимају у ситуацијама које нису друштвено прихватљиве, па се ти снимци користе као убитачно оружје за уцене и наговарање на малолетничку проституцију”, навели су из Министарства.
У УГ Нова генерација из Бањалуке доста пажње посветили су деци која су били или су потенцијалне жртве трговине људима, највише кроз рад „Прихватилишта за децу затечену у скитњи и просачењу“, и рад „Дневног центра за децу улице“.
Извршна директорка овог удружења Маша Мирковић објашњава да је сексуална експлоатација врло честа појава у нашем друштву. Она наглашава да је јако тешко доћи до доказа који указују на овај вид експлоатације, али оно што је важно знати јесте да се трговина људима не одвија само преко граница БиХ него и унутар ње, те да је јако битно радити на рахабилитацији ове деце.
„Последице су врло тешке и трауматиче како за децу тако и за одрасле, али се кроз рад стручњака који су обучени за рад са жртвама насиља и сексуалне експлоатације мора непрестано радити на њиховој рехабилитацији и ресоцијализацији“, каже Мирковићева и додаје да су случајеви трговине људима обично прекограничне природе.
„Босна и Херцеговина је у углавном земља транзита или одредишта за жртве које долазе из земаља Источне Европе. Међутим, у протеклих неколико година се јавио нови феномен у Босни и Херцеговини, а то је трговина женама и девојкама које се врбују у ланце трговине људима на локалном нивоу у циљу сексуалне експлоатације у другим деловима земље.
Док је број идентификованих страних жртава у сталном опадању, број грађанки Босне и Херцеговине које су идентификоване као жртве трговине људима унутар граница Босне и Херцеговине је у сталном порасту. Огромна већина жртава трговине људима у Босни и Херцеговини се врбује и постају предмет трговине у циљу сексуалне експлоатације“, нагласила је Мирковићева.
