Прочитај ми чланак

ПРЕДНОСТИ УВОЂЕЊА ОБАВЕЗНОГ СЛУЖЕЊА ВОЈСКЕ: Регрути гарантују безбедност државе

0

Поновно увођење обавезног војног рока није тема само у Србији већ и у многим европским земљама. Војну обавезу разматрају Хрватска, Немачка, а већ је имају Швајцарска, Данска, Норвешка...

ОБАВЕЗНИ војни рок од три месеца, уз мањи број врхунски спремних професионалаца. Служење војске у месту боравка или ближој околини, уз одређене новчане стимулације или бенефиције.

Стручњаци за безбедност овако скицирају састав Војске Србије уколико заживи инцијатива државног и војног врха о поновном увођењу обавезе служења војног рока.

Председник Републике потврдио је да се размишља о увођењу војног рока не дужем од шест месеци и уз предност за војнике приликом запошљавања у јавној управи. Ова обавеза могла би да ступи на снагу већ 2020. или 2021. године. Коначна одлука, међутим, биће донета тек после свих анализа у врху државе, укључујући и финансијску конструкцију.

У Министарству одбране потврђују да је рад на детаљној анализи већ у току.

– Приступили смо изради студије о могућностима враћања обавезе служења војног рока. Он никада није укинут, већ је одлуком Скупштине од јануара 2011. године само обустављен. Од тада се извршавао по принципу добровољности, а остале су обавезе увођења регрута у војну евиденцију и служења у резервном саставу – подсећају у Министарству одбране.

Поновно увођење пуне војне обавезе правда се све озбиљнијим безбедносним изазовима, политиком војне неутралности, али и слабљењем ресурса за одбрану. Глобална превирања такође су јак аргумент у корист јачања оружаних сн

 

ПРОФЕСИОНАЛЦИ ВИШЕ КОШТАЈУ

ГОДИНА у којој би се догодио прелазак са постојећег на систем тзв. рочне војске коштала би, према неким проценама, државни новчаник око 70 милијарди динара, што је износ приближан годишњем војном буџету. Финансијски терет наредних година био би неупоредиво мањи, јер је већина улагања везана за почетну фазу новог система. – Заблуда је да је професионална војска јефтинија. Нико не може да ме убеди да обичан војник стрелац мора да буде професионалац – истиче адмирал Антић.

О овим разлозима и те како воде рачуна и развијене европске државе. Враћање војне обавезе није тема само у Србији, већ и у чланицама ЕУ. Поновно увођење војног рока најављује Хрватска, исте промене разматра и Мађарска, али и Немачка, где је предложено да се дуг држави одужује чак осам месеци. Младићи у Аустрији војни рок служе шест месеци под оружјем, односно девет у цивилној служби.

На истом трагу је и Швајцарска, која, иако неутрална још од 1815. године, негује петомесечно служење војске, уз трајно задуживање наоружања и опреме. Обавезни војни рок у комбинацији с професионалним саставом у трајању од шест до 12 месеци познају и Данска, Норвешка, Финска, Естонија, Грчка, Русија, Турска, Норвешка…

Прецизан одговор на питања каква нам је војска потребна, колико ће коштати пуна војна обавеза и како ће изгледати оптималан војни рок, према речима адмирала у пензији Бошка Антића, требало би да пружи свеобухватна студија која би саберала сва досадашња искуства.

– Систем скроминије али боље обучене и плаћене професионалне војске, појачане обавезним регрутним саставом, био би много ефикаснији за Србију – поручује Антић. – Професионална војска је несигурна, а уз то је и скупља. Нема сумње да су за прелазак на нови систем потребна немала средства, али резултати би били свакако бољи.

Да би нови-стари систем заживео, како наводи адмирал, потребно је психички припремити нове генерације, које су с временом изгубиле осећај привржености држави.

– Три месеца су довољна за ефикасну војну обуку, при чему професионалце треба задржати на местима у јединицама која подразумевају руковање техником – наводи Антић. 

ГОРАН ЈУНГИЋ, трговац

– Ја сам се већ пријавио за добровољно служење војног рока и чекам позив. Сматрам да сваки мушкарац треба да прође макар шест месеци кроз војну службу, јер то је један од начина да се ојача и физички и психички.

МАЈА ПОПОВИЋ, економиста

– Ако је нешто већ укинуто, значи да су постојали разлози за то, и не разумем зашто се поново покреће питање да се то врати. Нисам сагласна да се поново врати војна служба, јер сматрам да нема потребе за тим.

НЕМАЊА РИСТОВИЋ, студент

– Служење војног рока свакако би довело у ред омладину, млађе мушкарце који данас све више иду странпутицом. Изгубиле су се неке основне вредности, а које би се можда поново поштовале након служења војске.

УРОШ СТАНКОВИЋ, студент

– Омладина је као пуштена са ланца, не знам да ли би и војска могла да поправи ситуацију, али би их уразумила. Сагласан сам да треба да се поново уведе војска и да сви прођемо кроз обуку да научимо да рукујемо оружјем.

ЖАРКО ШАКИЋ, економиста

– Важно је да имамо малу, специјализовану и ефикасну војску, са модерном техником. Војни рок може да траје и три месеца, али је битно да то буде 90 ефикасних дана, да се нешто и научи. Да омладина схвати важност служења војске.