Прочитај ми чланакОстало је још нешто више од месец дана до 30. новембра, када би општине требало да објаве своје одлуке о томе за колико повећавају порез на имовину, о чему се расправљало и у уторак на седници Скупштине града Београда.
Поједине локалне самоуправе већ рачунају на ту ставку, јер су порасле цене некретнина, пише Телеграф.рс.
Према калкулацијама, порез на имовину поскупеће до пет одсто, што је у уторак потврдио и градоначелник Београда Александар Шапић.
Разлога за увећање висине овог изворног јавног прихода градова и општина је раст вредности квадратног метра чија се просечна цена по зонама у којима се некретнине налазе, Београд је подељен на 14 зона, узима као један од елемената за обрачун пореза на имовину. У пореским решењима за ову годину која су грађани престонице добили пролетос није било увећања овог намета у односу на 2021. за оне обвезнике који не воде пословне књиге и који нису мењали површину станова и кућа.
Замрзавање пореза градски челници су прошле године образлагали пандемијом. Просечна цена квадрата стана у екстразони од октобра 2021. до 30. септембра ове године је 247.720 динара, а куће 232.110 динара.
Вредност квадратног метра на тим локацијама за прошлу годину за стан била је 235.149 динара, а за кућу 230.437 динара. Квадрат у згради прве зоне становања, центар града, делови Чукарице, Новог Београд и Земуна, продавао се ове године за 227.978, а куће за 194.645, што је у поређењу за 2021. увећање за 12.682 динара за стан и 7.274 динара за кућу.
У Београду 14 зона
Град Београд, по закону, има обавезу сваке године да до 30. новембра да објави просечне цене квадрата по врстама непокретности и зонама које ће се користити за утврђивање основице за порез на имовину.
За поједине грађане Београда то подразумева увећање наредне године, али ће и одређене категорије добити и мањи порез него ове године. Како су рекли за Телеграф Бизнис раније из Секретаријата за јавне приходе при Граду Београду, порез на имовину утврђује се на основу просечне цене по метру квадратном одговарајућих непокретности у зони у складу са Одлукама града Београда.
Према Закону о порезима на имовину, просечне цене се утврђују на основу цена непокретности остварених у промету у периоду јануар-септембар претходне године.
Град Београд је подељен у чак 14 зона: екстра зона пословања, екстра зона становања, прва зона, друга зона, трећа зона, четврта зона, пета зона, шеста зона, седма зона, осма зона, зона заштите зеленила 1, зона заштите зеленила 2, зона улазних праваца и зона специфичних намена.
Пет општина у Србији раније је имало је или мању наплату или очекују да ће бити на нивоу прошле године, према подацима који су уступљени Телеграф Бизнису,
Како се рачуна порез
– Уговори се сада системски достављају пореским органима одмах након овере код нотара. Такође, податке о ценама у промету локална пореска администрација може да прибавља из свих расположивих извора. Цене непокретности на тржишту диктирају и висину пореских основица. Треба ипак нагласити да се за потребе пореза на имовину користе просечне цене из промета – објаснила је раније за Телеграф Бизнис Јелена Холцингер, виша експерткиња за јавне финансије и порезе на швајцарском програму „Одговорне локалне финансије и укључивање грађана“.
У складу са кретањима цена долази и до повећања или смањења просечних цена, па поједини обвезници имају повећање, а други смањење обавезе пореза на имовину по години. (За ову територија Београда није мењала). Отуда случајеви да су грађанима појединих општина стигли умањени рачуни, али се јављају и парадоксални примери, који се обично стављају под изузетке, односно, касније се решавају на друге начине.
Тако је на пример, ако постоји једна мала општина са малим прометом на тржишту некретнина, а прода се једна вила за високу цену, та трансакција може утицати на биланс целе општине.
Град Београд, по закону, има обавезу сваке године да до 30. новембра да објави просечне цене квадрата по врстама непокретности и зонама које ће се користити за утврђивање основице за порез на имовину.
Рок 30. новембар
Локалне самоуправе су дужне да Одлуку о просечним ценама непокретности по зонама за потребе утврђивања основице пореза на имовину објави на свом сајту до 30. новембра текуће године која се примењује од 1. јануара пореске године, подсећа Холцингер.
Порез на имовину се плаћа тромесечно, у року од 45 дана од почетка тромесечја, према Закону о порезима на имовину. Он се плаћа, иначе, квартално, и то у року од 45 дана од дана почетка тромесечја, тако да рате доспевају око 15. у месецу: фебруару, мају, августу и новембру.
За сваки дан кашњења уплате пореза на имовину обвезник плаћа затезну камату, која тренутно износи 9,25 одсто. За избегавање плаћања пореза на имовину предвиђена је казна од 5.000 динара.
— СРБИН инфо (@srbininfo) October 27, 2022
