Прочитај ми чланак
Скуп климатолога у САНУ на 135 година од рођења Милутина Миланковића. Поремећаји климе нису више теорија, за њих постоје мерљиви докази
ДА би Србија заштитила своје воде и системе водоснабдавања, потребно је да уложи око десет милијарди евра у наредних 20 година. Само 48 одсто водосистема у нашој држави је исправно, а трећина је високоризична.
Ово су само неке од чињеница које су се могле чути на симпозијуму организованом у част 135 година од рођења Милутина Миланковића, математичара и климатолога, једног од највећих српских научника. Симпозијум, који траје још данас, одржава се под покровитељством Унеска и Владе Републике Србије, а организатори су Српска академија наука и уметности, Институт за водопривреду „Јарослав Черни“ и Центар за воде за одрживи развој и прилагођавање климатским променама. На скупу са називом „Управљање водама у земљама у транзицији у условима климатских и других глобалних промена, поуке из палеоклиме и регионално моделирање климе“ говорили су и неки од највећих светских ауторитета у области климатологије. У својим излагањима упозорили су на све последице које људски немар има на природу и климу, а као један од примера све екстремнијих временских прилика поменуте су и незапамћене поплаве у Србији.
– Не постоје научни докази да ли су те поплаве последица поремећаја климе услед глобалног загревања и људске активности или су обична, природна појава – оценио је јуче експерт за процену промене климе Ричард Сомервил. – Али како год да је у том конкретном случају, сасвим поуздано знамо да је количина падавина у свету повећана, да је већа влажност ваздуха и да је већа количина падавина и екстремних временских прилика. То није само теорија, већ мерењима доказана ствар.
И његов колега Андре Берже, стручњак за палеоклиму и инострани члан САНУ, указао је да сваки појединац утиче да се повећава глобално загревање.
НЕ МОЖЕ БЕЗ УГЉА
АКАДЕМИК Федор Месингер напоменуо је да је сагоревање угља један од највећих узрочника пораста емисије угљен-диоксида у атмосфери. Са друге стране, Месингер објашњава, када бисмо сагорели све залихе овог фосилног горива, живот на Земљи не би био могућ.
(Večernje Novosti)
