Бојан Станковић и његова супруга Ефрозина 17. маја 2020. су постали родитељи мале Зое. Међутим, причу која се протеже иза слике срећне породице закомпликовала је српска бирократија - девојчица до данас није добила здравствену књижицу, а њена мајка не може да продужи визу.

Прича о случају Бојана Станковића (37) и његове породице, која се шири друштвеним мрежама, звучи претерано чак и за српску бирократију, с којом смо сви некад заглавили. Ипак, у разговору за портал Нова.рс, Бојан каже да је истинита.

“И моја супруга уз своје име носи моје презиме. Она је моја законита жена, мајка мог детета, а у мојој земљи нема никаква права”, каже Станковић, и осврће се на почетак њихове везе – још тад је било проблема због “спољашњих фактора”.

Naš sunarodnik Bojan Stojković koji je dobio ćerkicu Zoe Stojković sa svojom suprugom iz Ruande,Ne može da dobije zdravstvenu knjižicu i matični broj za devojčicu,a samim tim i zdravstveno osiguranje, majka ne mođe da dobije papire pazite sad iz razloga da ne imigrira u Srbiju.⬇️

— Sovica_pametnjakovićka (@DreamMaker_ka) January 29, 2021

Бојан, возач камиона из Србије, и Ефрозина из Руанде упознали су се преко интернета.

“Дописивали смо се две године. Двапут смо аплицирали за визу да она дође из Африке, нису хтели да је издају, бацио сам две и по хиљаде евра. На крају сам скупио све своје папире, купио карту и ја отишао у Руанду. Тамо сам провео месец дана, упознао целу њену фамилију. Венчали смо се у Руанди, нико нас ништа није питао. Ипак, морао сам да се вратим сам. Она је остала тамо и остала је у другом стању…”

“Нисам знао шта да радим, преко једне пријатељице сам контактирао медије, а нови амбасадор Србије у Руанди нам је одмах потписао папир, каже читао је текст… Коначно, 7. новембра 2019. она је дошла у Србију, у трећем месецу трудноће. Од тада јурим њено здравствено осигурање. И од тада ме шетају од врата до врата”, прича Станковић.

У међувремену су схватили да Ефрозини истиче виза, Бојан је на време отишао да је продужи, али су му, како каже, саопштили да “не раде са странкама због короне”.

“Виза јој је истекла 6. маја 2020, она се породила 17. маја. Морали смо да платимо више од 1.000 евра у кешу за порођај, нису хтели да је пусте из болнице док не донесем паре”, присећа се.

Кад су отишли у Управу за странце да продуже визу, питали су их шта су чекали и наговестили да би Ефрозину могли кривично да гоне.

“Питао сам колико треба да платим, само јој продужите визу или дајте држављанство, само да се ово заврши. Рекли су ми буквално ово: ‘Ваша жена мора да иде из Србије, да нађе земљу која ће да је прими, па из ње опет да аплицира за визу, па ако је добије – онда може да се врати.’ Нису знали да ми кажу у коју то земљу треба да пошаљем жену. ‘То је ваш проблем’, кажу. Моје дете једва је добило матични број, књижицу нема већ девет месеци, ишао сам 20-30 пута, никако да стигне. Скоро се разболела, имали смо неки папир, једва су нас примили код лекара. Стварно не знам шта више да радим, дошло ми да кукам из гласа што нас тако третирају”, прича Станковић.

Прерачунава да је досад потрошио више од седам хиљада евра у покушајима да обезбеди све папире за своју породицу. Више, каже, нема. Он вози камион по Европи, по две недеље је одсутан, Ефрозина је с бебом код његових.

Ипак, упркос свему што им се дешавало…

“…Још се више волимо. Колеге возачи се шале: ‘Како си нашао такву девојку?’ Она је препаметна, грађевински инжењер. Завршна оцена била јој је 9,7, била је међу три најбоља студента, добила је и стипендију. Девојка четири језика прича, сад учи и српски. А, ево кроз шта пролази код нас”, уздише Бојан.

Тренутно се осећа беспомоћно пред паклом српске бирократије, али истиче да раздвајање није опција.

“Моја жена не иде нигде. Издали су нам визу на којој пише склапање брака, не видим зашто би морала да иде. Ако се ово ускоро не реши, ја ћу још годину и по радити да скупим паре да сви одемо у Африку и да се никад више не вратимо овде. Тамо на аеродрому поцепаћу српски пасош”.

 

Извор: nova.rs

Ознаке: администрација, Африка, бирократија, виза